Život
Karateodori je rođen u Berlinu 13. septembra 1873. u uglednoj grčkoj porodici iz Carigrada. Njegov otac, Stefanos Karateodoris, bio je osmanski diplomata u Berlinu, a kasnije u Briselu, pa je dečak odrastao u Belgiji govoreći grčki, francuski i nemački. Studirao je na vojnoj školi u Briselu i postao inženjer, a oko 1900. radio je za Britance na izgradnji brana na Nilu u Egiptu. Tamo je u slobodno vreme čitao matematiku i odlučio da promeni život.
Sa skoro dvadeset sedam godina upisao se na Univerzitet u Berlinu, zatim prešao u Getingen, svetsku prestonicu matematike, gde je doktorirao 1904. kod Hermana Minkovskog. Njegov uspon bio je brz: posle mesta u Hanoveru, Breslau i drugde, 1913. nasledio je Feliksa Klajna u Getingenu, a na kraju Prvog svetskog rata prešao je na katedru Univerziteta u Berlinu.
Godine 1920. premijer Elefterios Venizelos pozvao ga je da organizuje novi grčki univerzitet u Smirni, Jonski univerzitet. Karateodori se bacio na projekat, ali septembra 1922. grčka vojska je poražena u Maloj Aziji i Smirna je izgorela. Spasao je šta je mogao i došao u Atinu, gde je predavao na Univerzitetu i Politehnici do 1924. Kada je 1926. osnovana Atinska akademija, postao je jedan od njenih članova, u odeljenju nauka. Od 1924. do smrti bio je profesor u Minhenu, gde je preživeo nacističke godine i rat. Umro je u Minhenu 2. februara 1950.
Dela
Karateodorijeva matematika je apstraktna, ali je njen uticaj svuda. U varijacionom računu, grani koja traži krive i površi koje neku veličinu čine što manjom ili što većom, razvio je ono što se danas zove „kraljevski put” do te oblasti, izložen u njegovoj knjizi iz 1935. U teoriji mere, koja strogo definiše dužinu, površinu i verovatnoću, njegov metod konstruisanja mere iz spoljašnje mere, objavljen u njegovim predavanjima o realnim funkcijama iz 1918, standardni je pristup koji se predaje na svakom univerzitetu; studenti ga upoznaju kao „Karateodorijev kriterijum” ili „Karateodorijevu teoremu o proširenju”. Dao je i temeljne doprinose kompleksnoj analizi i konformnim preslikavanjima.
Izvan matematike u užem smislu, njegov rad iz 1909. o osnovama termodinamike dao je drugom zakonu aksiomatski oblik zasnovan na jednom jedinom geometrijskom principu: u blizini svakog stanja nekog sistema postoje stanja koja se ne mogu dostići bez razmene toplote. Fizičari i danas raspravljaju o tom „Karateodorijevom principu”.
Godine 1916, dok je Albert Ajnštajn dovršavao opštu teoriju relativnosti, njih dvojica su razmenjivala pisma o problemima mehanike i varijacionog računa, prepisku koja je sačuvana i koju istoričari nauke i dalje proučavaju. Karateodori je pisao i na grčkom i do kraja je sebe smatrao grčkim naučnikom koji je slučajno radio u Nemačkoj.
Nasleđe u današnjoj Grčkoj
U Grčkoj je Karateodori simbol grčke izvrsnosti u nauci, a njegovo ime se pojavljuje u školskim udžbenicima matematike i u popularnim tekstovima o grčkim naučnicima. U Komotiniju, u Trakiji, muzej posvećen njemu izlaže njegove knjige, pisma i lične predmete i mesto je hodočašća za grčke matematičare. Atinska akademija, koja ga je od osnivanja 1926. ubrajala među svoje članove, odaje mu počast kao jednom od velikih grčkih naučnika novog doba. Ulice i škole širom Grčke nose njegovo ime, Οδός Καραθεοδωρή. Svako ko studira matematiku ili fiziku na univerzitetu naići će na njegovo ime u udžbeniku, često ne znajući da je čovek iza njega bio Grk.
Da li ste znali?
- Školovao se za inženjera i radio na branama na Nilu pre nego što je sa skoro dvadeset sedam godina prešao na matematiku.
- Godine 1913. nasledio je u Getingenu Feliksa Klajna, jednog od najslavnijih matematičara tog doba.
- Ajnštajn mu je pisao 1916, dok je dovršavao opštu relativnost.
- Grčki univerzitet koji je osnovao u Smirni bio je spreman za otvaranje kada je grad uništen 1922.
Glavna dela
| Grčki naslov | Naslov | Godina |
|---|---|---|
| Διδακτορική διατριβή στο Γκέτινγκεν | Doktorat u Getingenu kod Minkovskog | 1904 |
| Τα θεμέλια της θερμοδυναμικής | Istraživanja o osnovama termodinamike | 1909 |
| Διαλέξεις για τις πραγματικές συναρτήσεις (θεωρία μέτρου) | Predavanja o realnim funkcijama (teorija mere) | 1918 |
| Το Ιωνικό Πανεπιστήμιο της Σμύρνης | Jonski univerzitet u Smirni | 1920–1922 |
| Λογισμός των μεταβολών | Varijacioni račun | 1935 |
Iz dela
Slike u javnom domenu sa Vikimedijine ostave.
Stih koji vredi zapamtiti
Σε κάθε γειτονιά μιας οποιασδήποτε αρχικής κατάστασης υπάρχουν καταστάσεις που δεν μπορούν να προσεγγιστούν όσο κοντά θέλουμε με αδιαβατικές μεταβολές.
Se kathe geitonia mias opoiasdipote archikis katastasis yparchoun katastaseis pou den boroun na prosengistoun oso konta theloume me adiavatikes metavoles.
U svakoj okolini bilo kog početnog stanja postoje stanja kojima se adijabatskim promenama ne može prići proizvoljno blizu.
