Pavlos Sidiropulos

Sidiropulos je rođen u Atini 27. jula 1948. u imućnoj porodici; do njegove šeste godine porodica je živela u Solunu, u kući njegovog dede, a zatim se nastanila u Atini. Po majci je bio praunuk Aleksisa Zorbasa, stvarnog čoveka iza Kazancakisovog Grka Zorbe, i sestrić spisateljice Eli Aleksiu. Godine 1967. upisao je matematiku na Univerzitetu u Solunu, ali ga je rok scena grada zanimala više od studija, koje je postepeno napustio. Vojna diktatura 1967–1974. učinila je rok jezikom slobode: duga kosa, gitare i glasna muzika gledani su sa sumnjom od strane režima.

Godine 1969. osnovao je duo Δάμων και Φιντίας (Damon i Fintija) s gitaristom Pantelisom Delijanidisom, a početkom sedamdesetih pevao je s grupom Μπουρμπούλια. Posle pada hunte pevao je na pločama kompozitora Janisa Markopulosa. Godine 1978. udružio se s mladim atinskim bendom Σπυριδούλα (Spiridula) da snimi sopstvene pesme, a 1979. igrao je glavnu ulogu u filmu Ο ασυμβίβαστος (Beskompromisni). Od 1980. do kraja života svirao je s bendom Οι Απροσάρμοστοι (Neprilagođeni), snimajući albume i nastupajući širom Grčke.

Njegov život obeležili su ekscesi rok sveta, i godinama se borio sa zavisnošću od heroina. Umro je u Atini 6. decembra 1990, u četrdeset drugoj godini, od predoziranja. Njegova smrt potresla je generaciju kojoj je bio glas jedne drugačije, slobodnije Grčke, i pretvorila ga u legendu grčkog roka.

Sidiropulosov veliki doprinos bio je jednako jezički koliko i muzički. Grčki rok šezdesetih i sedamdesetih često je podražavao britanske i američke uzore i pevao na engleskom. On je insistirao na grčkom, i to na sasvim posebnom grčkom: jeziku ulice, studenata i noćnih ptica, pomešanom s ironijom, igrama reči i iznenadnim trenucima poezije. Njegovi tekstovi govore o samoći u velikom gradu, o ljubavi i njenim neuspesima, o drogama, konformizmu i pobuni, i rugaju se uglednom društvu kojem je odbio da pripada.

Album Φλου (Mutno, snimljen 1978. i objavljen u maju 1979. sa Σπυριδούλα) isprva je prodat u manje od 5.000 primeraka, ali je ponovo izdavan iznova i iznova; 1992. urednici časopisa Ποπ & Ροκ proglasili su ga najboljim albumom u istoriji grčkog roka. Njegova pesma Μπάμπης ο Φλου (Babis Mutni), portret sanjarskog, izgubljenog mladića, jedna je od najpoznatijih. S grupom Οι Απροσάρμοστοι objavio je Εν λευκώ (Odrešene ruke, 1982), čije je neke pesme cenzura zabranila na radiju, i Zorba the Freak (1985), čiji se naslov poigrava najpoznatijim grčkim stereotipom, Grkom Zorbom, i pokazuje njegovu želju da raskine s klišeima o grčkom identitetu. Godine 1989. usledio je album uživo Χωρίς μακιγιάζ (Bez šminke).

Glas mu nije bio uglađen, i nikada nije tražio komercijalni uspeh; važna je bila iskrenost. Mnogim muzičarima koji su došli posle njega pokazao je da grčki jezik može da nosi rok muziku a da ništa ne izgubi.

Više od trideset godina posle smrti, Sidiropulos ostaje kultna figura u Grčkoj. Mladi koji nisu bili rođeni kada je umro nose njegovo lice na majicama i pevaju njegove pesme, a koncerti i albumi u njegovu čast drugih umetnika neprestano se pojavljuju, naročito oko godišnjice njegove smrti u decembru. Njegove ploče mnogo puta su ponovo izdavane, a dokumentarni filmovi i knjige pričaju njegovu priču. U Solunu i Atini njegovo ime se pominje u svakom razgovoru o grčkom roku. Onaj ko uči može da počne s pesmom Μπάμπης ο Φλου i albumom Φλου: slušanje s tekstom u ruci odličan je način da se nauči pravi govorni grčki, uključujući sleng koji ne uči nijedan udžbenik.

• Po majci je bio praunuk Aleksisa Zorbasa, uzora za Kazancakisovog Zorbu, što daje dodatnu notu naslovu njegovog albuma Zorba the Freak.
• Odlučio je da peva rok na grčkom u vreme kada su mnogi grčki rok bendovi pevali na engleskom.
• Φλου je pri izlasku prodat u manje od 5.000 primeraka; 1992. časopis Ποπ & Ροκ proglasio ga je najboljim grčkim rok albumom svih vremena.
• Bio je i glumac: igrao je glavnu ulogu u filmu Ο ασυμβίβαστος (1979) i otpevao sve njegove pesme.