Harilaos Trikupis

Trikupis je rođen u Nauplionu, tadašnjoj prestonici Grčke, 11. jula 1832. Njegov otac, Spiridon Trikupis, bio je političar, diplomata i prvi veliki istoričar Grčke revolucije; majka mu je poticala iz porodice Mavrokordatos. Studirao je pravo u Parizu, a zatim stupio u grčko poslanstvo u Londonu, gde mu je otac bio ambasador. Proveo je mnogo godina u Engleskoj, divio se njenom parlamentarnom sistemu i 1864. učestvovao u pregovorima kojima je Britanija predala Jonska ostrva Grčkoj.

Po povratku u Atinu ušao je u parlament šezdesetih godina XIX veka. Njegov trenutak došao je 29. juna 1874, kada su novine Οι Καιροί (Keri) objavile njegov članak «Τις πταίει;» (Ko je kriv?). U njemu je za politički haos u zemlji okrivio samog kralja Đorđa I, jer je stalno postavljao vlade bez većine. Trikupis je nakratko uhapšen, ali je 1875. kralj prihvatio načelo «δεδηλωμένη», izraženog poverenja parlamenta, i imenovao ga za premijera.

Vladu je predvodio sedam puta, najduže 1882–1885. i 1886–1890, i vodio dug dvoboj sa svojim suparnikom Teodorosom Delijanisom. Posle državnog bankrota 1893. i teškog poraza na izborima 1895, na kojima je izgubio čak i sopstveno mesto, napustio je Grčku. Umro je u Kanu, na jugu Francuske, 1896. Nikada se nije oženio; sestra Sofija bila mu je saputnica i oslonac čitavog života.

Trikupis je želeo da Grčka postane moderna evropska država i verovao je da su za to potrebne dve stvari: poštena parlamentarna vlast i infrastruktura. Prvo je postigao člankom «Τις πταίει;» i načelom δεδηλωμένη, koje je i danas načelo grčkog ustava: vlada mora imati poverenje većine u parlamentu.

Drugo je bio njegov veliki program javnih radova. Kada je došao na vlast, Grčka gotovo da nije imala železnice, a pravih puteva bilo je malo. Pod njegovim vladama izgrađena je mreža železničkih pruga kroz Atiku, Peloponez i Tesaliju, otvoreni su mnogi novi putevi, poboljšane luke, a 1882. počeli su radovi na Korintskom kanalu, koji je konačno otvoren 1893. Reorganizovao je državnu upravu i vojsku i naručio moderne ratne brodove za mornaricu.

Sve to je plaćeno teškim porezima i velikim inostranim zajmovima. Njegovi protivnici, predvođeni Delijanisom, optuživali su ga da guši narod porezima, a kada je međunarodna ekonomska kriza pogodila grčki izvoz, pre svega suvo grožđe, država više nije mogla da plaća dugove. U decembru 1893. Grčka je proglasila bankrot, a priča se da je Trikupis to objavio u parlamentu rečima «Δυστυχώς επτωχεύσαμεν» (Nažalost, bankrotirali smo). Istoričari sumnjaju da je upotrebio baš te reči, ali je fraza ostala u jeziku i vratila se na sve naslovne strane tokom dužničke krize 2010.

Trikupisa pamte kao uzor ozbiljnog državnika reformatora, a grčki političari svih stranaka i dalje se pozivaju na njega. Njegovo ime nosi Γέφυρα Χαρίλαος Τρικούπης, most Rio–Antirio preko Korintskog zaliva, otvoren 2004, koji povezuje Peloponez sa zapadnom Srednjom Grčkom kod Mesolongija, grada njegove porodice. Ulice Χαριλάου Τρικούπη prolaze kroz Atinu i gotovo svaki grčki grad, a njegova statua stoji kraj zgrade Starog parlamenta u Atini. U školskim udžbenicima istorije «Τις πταίει;» i δεδηλωμένη su obavezne teme, a «Δυστυχώς επτωχεύσαμεν» je fraza koju zna svaki Grk i izgovara je s gorkim humorom kad god nestane novca.

• Njegov otac, Spiridon Trikupis, takođe je bio premijer i napisao je prvu veliku istoriju Grčke revolucije.
• Članak koji ga je proslavio, «Τις πταίει;», objavljen je 1874. i doneo mu je kratko hapšenje.
• Korintski kanal započet je pod njegovom vladom 1882. i otvoren 1893, iste godine kada i bankrot.
• Na izborima 1895. izgubio je ne samo vlast nego i sopstveno poslaničko mesto.