Spiridon Samaras

Samaras je rođen na Krfu u novembru 1861. Jonska ostrva bila su pod mletačkom, a zatim britanskom vlašću, i italijanska opera bila je deo svakodnevnog života; Krf je imao sopstvenu opersku kuću i jaku muzičku tradiciju, takozvanu Jonsku školu, koju su predvodili kompozitori poput Nikolaosa Mancarosa, autora muzike grčke državne himne. Dečak je učio muziku najpre na Krfu, a zatim na Atinskom konzervatorijumu, i početkom 1880-ih otišao je u Pariz da nastavi studije.

Sredinom 1880-ih preselio se u Italiju, tada središte operskog sveta, i 1886. njegova opera Flora mirabilis izvedena je u Milanu s velikim uspehom. Oko dvadeset godina živeo je i radio u Italiji, pišući opere za italijanske scene i sarađujući s važnim izdavačem Sonconjom; italijanski kritičari ubrajali su ga među perspektivne kompozitore nove generacije. Godine 1896. bio je u Atini za prve moderne Olimpijske igre, za koje je napisao himnu pevanu na ceremoniji otvaranja. Godine 1911. vratio se zauvek u Grčku i nastanio u Atini, gde je pisao operete za grčku publiku i predavao. Poslednje godine bile su mu teške: imao je malo novca i slabo zdravlje. Umro je u Atini u aprilu 1917, u pedeset petoj godini.

Samaras je pisao uglavnom za scenu. Među njegovim italijanskim operama su Flora mirabilis (1886), Medgé (1888), La martire (1894) i Rhea (1908), priča smeštena u grčki svet srednjeg veka; pisao je i pesme i muziku za klavir. Njegov stil pripada italijanskoj operi s kraja devetnaestog veka, svetu Maskanjija i Pučinija: duge, pevljive melodije, bogat orkestar, snažna drama. Po povratku u Atinu okrenuo se opereti, lakšem muzičkom pozorištu na grčkom, i Η Κρητικοπούλα (Devojka s Krita, 1916) bila je jedan od njegovih poslednjih uspeha.

Njegovo najpoznatije delo, međutim, traje samo nekoliko minuta. Za otvaranje Olimpijskih igara 1896, 6. aprila 1896. na obnovljenom Panatinajskom stadionu u Atini, komponovao je muziku na pesmu Kostisa Palamasa Ολυμπιακός Ύμνος (Olimpijska himna), koja priziva „drevni besmrtni duh“ Grčke da siđe i zasija nad Igrama. Otpevao ju je veliki hor pred kraljem Đorđem I i masom. Posle 1896. himna je decenijama bila gotovo zaboravljena, sve dok je Međunarodni olimpijski komitet 1958. nije usvojio kao zvaničnu olimpijsku himnu. Od tada se čuje na ceremonijama otvaranja i zatvaranja svih Olimpijskih igara, dok se olimpijska zastava podiže ili spušta.

Svake dve godine, na Letnjim ili Zimskim olimpijskim igrama, milijarde ljudi čuju Samarasovu muziku, često pevanu na grčkom. Da biste ga upoznali, potražite Olimpijsku himnu i čitajte Palamasove stihove dok slušate: prve reči, «Αρχαίο Πνεύμα αθάνατο», poznate su mnogim Grcima. Na Krfu, njegovom rodnom ostrvu, filharmonijska društva i muzički život ostrva još ga se sećaju kao svog, a ulice na Krfu, u Atini i drugim gradovima nose njegovo ime. Njegove opere, dugo zaboravljene, poslednjih godina ponovo se izvode i snimaju. Za Grke on je i podsetnik na mesto Jonskih ostrva u grčkoj muzici.

• Olimpijska himna prvi put je otpevana 6. aprila 1896, na otvaranju prvih modernih Olimpijskih igara u Atini.
• Zvanična himna Olimpijskih igara postala je tek 1958, više od četrdeset godina posle Samarasove smrti.
• Njegov prvi veliki uspeh nije došao u Grčkoj nego u Milanu, s operom Flora mirabilis 1886.
• Reči Olimpijske himne napisao je Kostis Palamas, jedan od velikih grčkih pesnika.