Život
Теокрит је потицао из Сиракузе, грчког града на Сицилији са снажном традицијом комедије и мима. Стварао је у првој половини III века пре н. е.; тачни датуми рођења и смрти нису поуздано познати. Његова поезија припада хеленистичком свету, у којем је грчка књижевност повезивала Сицилију, егејска острва и Египат. Биографско предање и песме повезују га са Косом и Александријом, али место радње само по себи не доказује боравак аутора. Похвала Птолемеју II и обраћање Хијерону из Сиракузе показују како су песници тражили признање и подршку владара.
Сачувана дела нуде обликоване гласове, а не непрекидну аутобиографију. У Θαλύσια (Празнику жетве) приповедач Симихида пролази Косом и среће козара Ликиду. Размењују песме пре сеоске прославе. Истраживачи разматрају однос приповедача и песника, али епизода тиме не постаје дослован дневник. Збирка обухвата пастире, митске ликове и грађане. Неке песме пренете под његовим именом сматрају се неаутентичним. Ова мешовита традиција раздваја историјског песника од шире пасторалне традиције која је око њега настала.
Dela

Идиле су кратке песме са веома различитим местима и гласовима. Θύρσις ἢ Ὠιδή (Тирсида или Песма), идила 1, ставља песму о Дафниду у средиште сусрета сеоских певача. Θαλύσια (Празник жетве), идила 7, повезује размену песама са путовањем и Деметрином прославом. Συρακόσιαι ἢ Ἀδωνιάζουσαι (Сиракужанке или Жене на Адонисовом празнику), идила 15, прати две жене кроз Александрију до краљевског славља. Градски гласови показују да збирка није само мирна природа.
Теокрит гради углачане стихове, често на књижевном дорском и у епском хексаметру. Свакодневни покрети и разговори сусрећу митове и учене алузије. Пастири припадају уметничком свету, нису документарни запис сеоског говора. На крају седме идиле чују се инсекти и птице, ваздух мирише на летњу зрелост, а крушке и јабуке су у изобиљу. Цитат је стих 143. Следећи стихови подстичу засебну савремену вежбу: ένα μήλο / δύο μήλα (једна јабука / две јабуке), ένα αχλάδι / δύο αχλάδια (једна крушка / две крушке). То су данашњи облици; древне речи и дијалект нису грчки нивоа А2.
Nasleđe u današnjoj Grčkoj
Центар за грчки језик представља Теокрита у античкој антологији и хеленистичком водичу, разликујући сеоске и градске идиле. Пронађите уз превод завршни предео Θαλύσια, идила 7, стихови 135–147. Уочите крушке и јабуке у 144–145. Потом употребите воће или цртеж: означите једну јабуку ένα μήλο, две δύο μήλα; поновите са ένα αχλάδι / δύο αχλάδια (једна крушка / две крушке). Питајте Πόσα μήλα έχεις; (Колико јабука имаш?). Поетично обиље постаје корисно савремено грчко бројање, док древни дорски остаје засебно читање уз подршку.
Da li ste znali?
- Идиле садрже и градске сцене поред пастира.
- Седма идила слави Деметру, богињу жита и жетве.
- Неке песме пренете под његовим именом сматрају се неаутентичним.
Glavna dela
| Grčki naslov | Naslov | Godina |
|---|---|---|
| Θύρσις ἢ Ὠιδή (Εἰδύλλιον 1) | Тирсида или Песма (Идила 1) | Early 3rd century BCE |
| Θαλύσια (Εἰδύλλιον 7) | Празник жетве (Идила 7) | Early 3rd century BCE |
| Κύκλωψ (Εἰδύλλιον 11) | Киклоп (Идила 11) | Early 3rd century BCE |
| Συρακόσιαι ἢ Ἀδωνιάζουσαι (Εἰδύλλιον 15) | Сиракужанке или Жене на Адонисовом празнику (Идила 15) | Early 3rd century BCE |
Stih koji vredi zapamtiti
πάντʼ ὦσδεν θέρεος μάλα πίονος, ὦσδε δʼ ὀπώρας.
Na današnjem grčkomΌλα μύριζαν πλούσιο καλοκαίρι, μύριζαν την εποχή των ώριμων καρπών.
pánt’ ôsden théreos mála píonos, ôsde d’ opṓras.
Све је мирисало на обилно лето, на доба зрелих плодова.

























































































