Ерина

Ерина припада историји грчке поезије кроз мали оштећени корпус и дивљење каснијих читалаца. Обично је смештају у четврти век пре н. е., али докази не утврђују сигурну биографију. Антички извори се разилазе о завичају; каснија тврдња да је била Сапфина другарица не решава датум. Предање о смрти са деветнаест година може потицати од песничког гласа, не независне биографије. Име има више записа. Зато су сачувани стихови и преношење нарочито важни.

Најпознатија је Ἠλακάτη (Преслица), традиционално описана као спев од триста хексаметара. Велики али непотпуни одломак чува глас који памти Баукиду, дечје игре и губитак. Ископавања у Оксиринху пронашла су 1928. папирус PSI IX 1090, објављен 1929. Архив данас физички препис датира у крај другог века н. е., вековима после предложеног настанка спева. Оштећени стихови променили су савремено знање о Ерини. Три епиграма Грчке антологије такође носе њено име, али је ауторство спорно. Текстови заједно откривају књижевну рецепцију богатију од малобројних сигурних животних података.

Спев Ἠλακάτη (Преслица) уноси детињство у тужбалицу за Баукидом. Игре, заједнички рад и застрашујуће дечје представе дају губитку конкретан свет. Наслов именује алатку која држи влакна за предење, уз учени хексаметар. Језик меша дијалекатске и епске особине. Оштећени редови траже приређивачку процену; непрекидан превод бира поступање са празнинама. Присна сећања су део обликоване песме, не доказ сваке животне појединости.

Три приписана епиграма истражују присуство и одсуство. Грчка антологија 7.710 даје Баукиди глас према гробним предметима; 7.712 пушта гроб да говори и венчање претвара у жалост. То не доказује сачуван препознат споменик са натписом. Епиграм 6.352 хвали портрет Агатархиде: недостаје само говор. Речи песме омогућавају читаоцу да замисли насликану особу. Цитат долази са почетка, уз јасно спорно ауторство. Контраст насликаног изгледа и живог гласа надахњује нову вежбу са βλέπω (видим), μιλώ (говорим) и одрицањем δεν (не).

Прочитајте Грчку антологију 6.352 у дигиталној Anthologia Graeca уз наш прилагођени новогрчки текст. Уочите портрет који би говор довршио. Нацртајте пријатељицу или измишљену особу. Опишите лице и руке, напишите Η ζωγραφιά δεν μιλά (Цртеж не говори). Реците Η φίλη μου μιλά (Моја пријатељица говори), додајте замишљено Γεια σου (Здраво). Упоредите μιλά (говори) и δεν μιλά (не говори). Вежбате садашњи опис и одрицање кроз античку идеју; дијалекатски епиграм тражи обраду и сам није савремени грчки А2.

• Папирус PSI IX 1090 чува Библиотека Медичеа Лауренцијана у Фиренци.
• Преслица је по предању имала триста стихова; сачувани су фрагменти.
• Приписани епиграми дају глас умрлој девојци и гробу; песма о портрету замишља говор који слици недостаје.