Jorgos Zongolopulos

Jorgos Zongolopulos, međunarodno poznat i kao Giorgos, George ili Georgios Zongolopoulos, rođen je u Atini 1903. godine. Studirao je vajarstvo u Atinskoj školi lepih umetnosti od 1924. do 1930, kod Tomasa Tomopulosa. Zatim je radio u arhitektonskom odeljenju Ministarstva prosvete, projektujući škole i druge zgrade. Arhitektura je doprinela tome da odnos dela i njegovog mesta ostane trajno interesovanje.

Godine 1936. oženio se slikarkom Eleni Pashalidu-Zongolopulu, s kojom je delio dug umetnički život i ateljee u Grčkoj i Parizu. Stipendija francuske vlade odvela ga je 1949. u pariski atelje Marsela Žimona. Dalje studije u Italiji početkom pedesetih produbile su znanje livenja bronze i istorijske skulpture. Međunarodne izložbe upoznavale su publiku izvan Grčke s njegovim promenljivim stvaralaštvom.

Postepeno je od prepoznatljivih ljudskih figura prelazio ka pojednostavljenim, apstraktnim konstrukcijama. Metal, prazan prostor, voda i pokret proširili su mogućnosti skulpture. Javne porudžbine dovele su to istraživanje na svakodnevne putanje ljudi. Godine 2004. osnovao je svoju Fondaciju i iste godine umro. Fondacija čuva radove oba umetnika u njihovom nekadašnjem domu i ateljeu u atinskom Psihiku, dokumentujući crteže, modele i praktične odluke iza njegovih javnih skulptura.

Bronzani portret Ο ζωγράφος Μίμης Βιτσώρης (Slikar Mimis Vicoris, 1934) u Nacionalnoj galeriji svedoči o ranom interesovanju za ljudsko lice. Μνημείο Ζαλόγγου (Spomenik na Zalongu), otkriven 1961, odaje počast ženama Sulija povezanim, pojednostavljenim figurama od belog kamena. Razmera i obris osmišljeni su u odnosu na planinski pejzaž, zajedno s arhitektom Patroklosom Karantinosom.

Γλυπτό ΔΕΘ (Skulptura Međunarodnog sajma u Solunu, 1966) uvodi apstraktne metalne oblike u grad. U Ομπρέλες (Kišobrani) poznata kupola postaje konstrukcija umesto zaklona od kiše. Obalska instalacija iz 1997. omogućava pogled kroz linije ka moru i nebu. Promena svetlosti i ugla gledanja menja odnos skulpture i okruženja.

Drugde voda stvara stvarno kretanje: hidrokinetičko Πεντάκυκλο (Pet krugova, 2001) na atinskom trgu Omonija koristi vodu da pokreće metalne krugove. Muzejska instalacija Kišobrani takođe je istraživala kretanje pomoću vode. Ova dela pokazuju zašto materijal, mehanizam i mesto treba posmatrati zajedno. Javna skulptura može da organizuje pogled, baci senku ili unese promenljiv ritam u poznatu gradsku putanju.

Otvorite istorijsku stranicu Fondacije ΟΜΠΡΕΛΕΣ, 12.01.1997 (Kišobrani, 12. januar 1997) i pogledajte fotografiju obale. Opišite tri stvari pomoću μπροστά, πίσω i ανάμεσα: šta je ispred, iza ili između metalnih oblika? Zapišite ono što se vidi iz tog ugla, uključujući senku ako je vidite.

Zatim promenite μία ψηλή ομπρέλα u πολλές ψηλές ομπρέλες i uočite kako pridev prati imenicu u množinu. Prilagođeni grčki tekst daje model. Vežba povezuje svakodnevni rečnik sa Zongolopulosovim zanimanjem za otvoren prostor: praznine između oblika i more iza njih korisno je opisati koliko i sam metal.

• Projektovao je škole pre nego što se posvetio vajarstvu.
• Godina 1961. označava otkrivanje spomenika na Zalongu; građen je 1954–1960.
• Fondacija čuva njegova dela i radove slikarke Eleni Pashalidu-Zongolopulu.