Georgios Suris

Suris je rođen 1853. u Ermupoliju na ostrvu Sirosu, koji je tada bio najprometnija luka i trgovački grad mlade grčke države. Počeo je da piše stihove još kao đak i otišao u Atinu da studira na univerzitetu, ali su poezija i novinarstvo ubrzo prevladali. U Atini 1870-ih i 1880-ih, maloj prestonici punoj kafana, novina i političkih svađa, čovek koji je umeo brzo da rimuje i da nasmeje ljude imao je spremnu publiku.

Godine 1883. osnovao je Ο Ρωμηός (Romios). Bile su to neobične novine: svaka reč u njima bila je u stihu, i gotovo sve je pisao sam Suris. Nedelju za nedeljom, za vreme vlada Harilaosa Trikupisa i Teodorosa Delijanisa, kroz poraz 1897. i Balkanske ratove, komentarisao je vesti u rimi. Novine su se prodavale na ulicama i čitale naglas u kafanama, a političari su ih se plašili, jer je smešan dvostih putovao brže od svakog govora. Suris je objavljivao i zbirke pesama i prevodio na novogrčki stih komedije Aristofana, antičkog majstora političke satire. Čitali su ga svi, od ministara do bakala, i jednu celu generaciju bio je najpopularniji pesnik Grčke. Izdavao je novine gotovo do kraja života i umro je u Atini 1919.

Srce lista Ο Ρωμηός bio je dijalog dva lika. Ο Φασουλής (Fasulis) je jednostavan, oštrojezičan čovek iz naroda, čije je ime pozajmljeno od junaka grčkog lutkarskog pozorišta; ο Περικλέτος (Perikletos) je njegov uobraženiji i lakoverniji prijatelj. Svake nedelje su se sastajali i raspravljali o poslednjem skandalu, novim porezima, izborima, vladi koja je obećavala sve a ništa nije radila. Kroz njih se Suris smejao navikama u kojima su Grci prepoznavali sebe: beskrajnom pričanju u καφενείο, uslugama prijateljima, ljubavi prema titulama, divljenju prema svemu stranom i jazu između slave antičke Grčke i malog, siromašnog i svadljivog kraljevstva njegovog doba.

Njegov jezik bio je blizak govornom grčkom Atine, pomešan sa komičnim komadićima naduvane katarevuse kada je hteo da ismeje činovnike. Njegov stih je lak i brz, sa snažnim rimama koje ostaju u pamćenju, i zato su Surisovi stihovi prešli u svakodnevni govor. Napisao je i komični ep, Φασουλιάδα (Fasulijada), parodiju Homerove Ilijade sa Fasulisom kao junakom. Suris nije bio pesnik dubokih osećanja kao Solomos ili Palamas, niti je ikad tvrdio da jeste. Bio je hroničar: čitati ga je kao čitati trideset pet godina grčkih novina, sa osmehom.

Suris je praotac sve grčke političke satire, od revijskog pozorišta dvadesetog veka do današnje satirične televizije i kolumni. Kad god grčki kolumnista želi da kaže da se u grčkoj politici ništa nije promenilo, Surisov dvostih je klasičan način, a stihovi koji mu se pripisuju o maloj državi koja troši sto a naplaćuje pedeset spadaju među najcitiranije na grčkom. Njegove pesme nalaze se u školskim antologijama i na internetu, dovoljno kratke da se nauče napamet. Ulice u Atini i drugim grčkim gradovima nose njegovo ime. Ako posetite Siros, prošetajte Ermupolijem, sa njegovom neoklasičnom gradskom kućom i pozorištem: to je bogata luka u kojoj je odrastao.

• Ο Ρωμηός pisan je u celosti u stihu, uključujući i vesti, oko trideset pet godina.
• Fasulis je ime dobio po grčkom lutkarskom junaku Φασουλής, rođaku engleskog Panča.
• Prevodio je Aristofana, komičnog pesnika koji se rugao političarima antičke Atine.
• Naslov novina, Ρωμηός, stara je narodna reč kojom su Grci nazivali sami sebe.