Život
Tereza Stratas rođena je u Torontu 1938. kao Anastasija Strataki, kći grčkih doseljenika. Pre nego što joj je opera postala profesija, grčke pesme bile su deo njenog muzičkog sveta. Sa trinaest godina pevala je grčke narodne pesme u Songs of My People (Pesmama mog naroda) na CBC radiju. Počeci su joj bili ukorenjeni u kanadskom muzičkom životu grčke dijaspore.
Studirala je pevanje kod Irene Jesner u Torontu i profesionalno debitovala u operi 1958. kao Mimi u Pučinijevoj La bohème (Boemima). Posle pobede na audicijama Metropoliten opere 1959, pridružila se njujorškoj trupi kao Puset u Masneovoj Manon. Posle sporednih uloga došle su glavne; Liju u Turandotu 1961, zamenjujući drugu pevačicu, donela je presudan uspeh. Potom je radila u velikim evropskim i severnoameričkim kućama.
Kanada ju je 1972. imenovala oficirom Ordena Kanade, a 2000. nagradila životno umetničko delo. Grčka nacionalna opera posvetila joj je veče 28. maja 2015. u atinskom pozorištu Olimpija. Njen arhiv u Njujorškoj javnoj biblioteci sadrži programe, partiture s beleškama, fotografije i nacrte, dokumentujući rad iza javnih nastupa.
Dela
Izvođenja Stratas približavaju pevanje i dramsko oblikovanje likova. Mimi pripada prisnom ljudskom svetu Pučinijeve La bohème (Boema); Lulu zahteva veoma drugačiji muzički i pozorišni svet. U Parizu 1979. pevala je naslovnu ulogu u prvom celovitom tročinskom izvođenju Lulu Albana Berga pod upravom Pjera Buleza, u režiji Patrisa Šeroa. Dovršavanje trećeg čina Fridriha Cerhe učinilo je produkciju prekretnicom u scenskoj istoriji opere.
Grčka veza obuhvata i svetsku premijeru Nausicaa (Nausikaje) Pegi Glanvil-Hiks u Atini 1961. Zasnovana na Homerovoj kćeri Roberta Grejvsa, opera koristi grčku muzičku građu. Snimak izvorne podele razlikuje engleske solističke deonice od grčkih horskih odlomaka. Projekat povezuje njeno grčko nasleđe s međunarodnim pogledom australijske kompozitorke na drevne mediteranske priče.
Igrala je Violetu u filmu Franka Zefirelija po Verdijevoj La traviata (Travijati, doslovno Posrnuloj ženi), objavljenom 1983. Kamera je glumu približila publici izvan pozorišta; pevanje je na italijanskom. Godine 1991. stvorila je Mariju Antoanetu u engleskoj The Ghosts of Versailles (Duhovima Versaja) Džona Koriljana u Metropoliten operi. Ova izvođenja pokazuju kretanje između prisnih lirskih likova, zahtevnih modernih partitura, filma i savremene opere.
Nasleđe u današnjoj Grčkoj
Arhivska najava Grčke nacionalne opere Αφιέρωμα στην Τερέζα Στράτας (Veče u čast Tereze Stratas) povezuje njenu karijeru s grčkim kulturnim pamćenjem. Otvorite zapis iz 2015. i pronađite tri podatka: 28 Μαΐου 2015, Θέατρο Ολύμπια i 20.00. Pitajte Πότε; Πού; Τι ώρα; i odgovorite celom rečenicom. Pretvorite 20.00 u στις οκτώ το βράδυ, pa napišite Η εκδήλωση έγινε στην Αθήνα. Datum pripada prošlom događaju. Ova A2 vežba čitanja razvija nalaženje informacija na grčkom; italijanski, nemački i engleski repertoar nudi muzičko iskustvo na svojim jezicima. Prilagođeni tekst koristite za ponavljanje pitanja i odgovora.
Da li ste znali?
- Sa trinaest pevala grčke narodne pesme na CBC radiju.
- Pevala Lulu u prvoj celovitoj tročinskoj verziji, Pariz 1979.
- Grčka nacionalna opera odala joj počast u pozorištu Olimpija 2015.
Glavna dela
| Grčki naslov | Naslov | Godina |
|---|---|---|
| Μποέμ — Μιμή | Boemi — Mimi, operski debi u Torontu | 1958 |
| Μανόν — Πουσέτ | Manon — Puset, debi u Metropolitenu | 1959 |
| Ναυσικά — ομώνυμος ρόλος | Nausikaja — naslovna uloga, svetska premijera u Atini | 1961 |
| Λουλού — πλήρης τρίπρακτη εκδοχή | Lulu — prva celovita tročinska produkcija, Pariz | 1979 |
| Τραβιάτα — Βιολέτα στον κινηματογράφο | Travijata — Violeta, izlazak Zefirelijevog filma | 1983 |
| Τα φαντάσματα των Βερσαλλιών — Μαρία Αντουανέτα | Duhovi Versaja — Marija Antoaneta, svetska premijera | 1991 |
Stih koji vredi zapamtiti
η εντυπωσιακή ταύτιση της Στράτας με τον κεντρικό ρόλο
i entyposiakí táftisi tis Strátas me ton kentrikó rólo
upečatljivo poistovećivanje Stratas s glavnom ulogom
