Život
Aleksandra Trijanti rođena je u Atini u porodici Kotzias. Grčka nacionalna opera navodi 1896. kao godinu rođenja, Atinska koncertna dvorana 1901. Učila je pevanje kod Kimona Trijandafilua na Atinskom konzervatorijumu, dobila diplomu 1921. i nastavila u Beču sa Filipom Forstenom.
Evropska karijera počela je u bečkom Volkshausu 1927. Atinski programi iz aprila dokumentuju nastupe sa Francom Mitlerom i nemačke tekstove s grčkim prevodima. U decembru 1928. nastupila je u Berlinu sa pijanistom Mihaelom Rauhajzenom. Resitali i saradnje vodili su je kroz evropske muzičke centre; snimci čuvaju tumačenja Huga Volfa. Repertoar je obuhvatao nemačku umetničku pesmu i francusku vokalnu muziku.
Kasnije su nastava i podrška grčkom muzičkom životu postale središnje. Godine 1953. suosnovala je Σύλλογος Οι Φίλοι της Μουσικής (Društvo prijatelja muzike) s Lambrosom Eftaksijasom i drugima. Bila je potpredsednica 1957–1968, predsednica od 1968. do smrti 15. novembra 1977. Zaveštanje je podržalo kulturne ciljeve. Arhiv je stigao u Muzičku biblioteku Lilian Vuduri 1993, čuvajući tragove izvođačice i organizatorke.
Dela
Rad Trijanti bio je usmeren na resital: pevačica, pijanista i bliska veza poezije i muzike. Lid obično označava nemačku umetničku pesmu, ali repertoar je uključivao i francusku muziku. Betoven, Šubert, Šuman, Brams, Maler i Volf stajali su uz Ravela i Pulanka. Saradnja s Marijom Ivogin dodavala je vokalne duete.
Atinski program 9. i 12. aprila 1927. beleži Trijanti i Franca Mitlera u konzervatorijumu. Nemački tekstovi i grčki prevodi povezuju izvođenje s razumevanjem publike. Kompozitor, pevačica i pratilac imaju različite uloge. Melodija se odmah čuje, štampani prevod daje drugi put ka rečima. Londonski snimci za Hugo Wolf Society takođe čuvaju tumačenje muzike drugog autora.
Institucionalni doprinos razvijao se paralelno. Društvo iz 1953. težilo je koncertnom centru u Atini. Njeno rukovodstvo i zaveštanje podržavali su dugi projekat. Umrla je pre početka rada dvorane 1991. Sala s njenim imenom, arhiv i stipendije povezuju sećanje na pevanje s praktičnom podrškom kasnijim muzičarima.
Nasleđe u današnjoj Grčkoj
Nasleđe Trijanti spaja izvođenje, muzičko obrazovanje i arhive. Zaveštanje podržava biblioteku i stipendije Prijatelja muzike. Počnite mali zadatak od prilagođenog teksta i dvojezičnog programa iz 1927. Prepoznajte τραγουδίστρια, πιανίστας i συνθέτης, pa napišite dve rečenice: ko peva, ko svira klavir? Zatim izmislite svoj kratki program s ulogom za svakoga. Originalna vežba razvija svakodnevno čitanje grčkih koncertnih najava. Istorijske pesme bile su uglavnom na drugim jezicima; grčki programski rečnik i prevodi ovde daju jezičku vežbu.
Da li ste znali?
- Diploma Atinskog konzervatorijuma, 1921.
- Program atinskog resitala sa nemačkim tekstovima pesama i grčkim prevodima, april 1927.
- Suosnivačica Društva prijatelja muzike 1953; predsednica od 1968. do 1977.
- Umrla je u Atini 15. novembra 1977; njen arhiv stigao je u Muzičku biblioteku 1993.
Glavna dela
| Grčki naslov | Naslov | Godina |
|---|---|---|
| Ρεσιτάλ στη Βιέννη | Resital u Beču (nastup) | 1927 |
| Ρεσιτάλ στο Ωδείο Αθηνών | Resitali na Atinskom konzervatorijumu sa Francom Mitlerom (nastupi) | 1927 |
| Ρεσιτάλ στο Βερολίνο | Resital u Berlinu sa Mihaelom Rauhajzenom (nastup) | 1928 |
| Σύλλογος Οι Φίλοι της Μουσικής | Društvo prijatelja muzike (suosnivanje) | 1953 |
| Προεδρία του Συλλόγου Οι Φίλοι της Μουσικής | Početak predsedavanja Društvom prijatelja muzike (1968–1977) | 1968 |
Stih koji vredi zapamtiti
Η αισιοδοξία και η επιμονή της για την πραγματοποίηση του έργου αυτού υπήρξε αποφασιστική.
I aisiodoxía kai i epimoní tis gia tin pragmatopoíisi tou érgou aftoú ypírxe apofasistikí.
Njen optimizam i upornost u ostvarivanju ovog projekta bili su presudni.
