El Greko

Domenikos Teotokopulos rođen je 1541. u Kandiji, današnjem Iraklionu, prestonici Krita, koji je od 1211. bio mletačka kolonija. Školovao se u kritskoj školi ikonopisa, poznom cvatu vizantijske umetnosti, a jedan dokument iz 1566. već ga naziva «majstor Domenigos». Dva potpisana dela iz tih godina sačuvana su u Grčkoj: ikona Η Κοίμηση της Θεοτόκου (Uspenje Bogorodice) u crkvi Uspenja u Ermupoliju na Sirosu, identifikovana tek 1983, i Ο Ευαγγελιστής Λουκάς ζωγραφίζει την Παναγία (Sveti Luka slika Bogorodicu) u Muzeju Benaki u Atini.

Oko 1567. otišao je u Veneciju, gde je proučavao boju i slobodan potez Ticijana i Tintoreta, a 1570. preselio se u Rim, gde mu je minijaturista Đulio Klovio našao smeštaj u palati Farneze. Tamo nikada nije dobio veliku narudžbinu i 1577. otišao je u Španiju, prvo u Madrid, a zatim u Toledo, staru versku prestonicu. Toledo mu je odmah dao prve velike oltarske slike i ostao je tamo preostalih trideset sedam godina života, živeći u iznajmljenoj palati sa svojom saputnicom Heronimom de las Kuevas i njihovim sinom Horheom Manuelom, rođenim 1578, koji je takođe postao slikar.

Nada da će raditi za kralja Filipa II u Eskorijalu ugasila se kada se kralju nije dopalo Mučeništvo svetog Mavricija (1580–82). El Greko je umesto toga ostao u Toledu, slikajući za crkve, bolnice i učeno sveštenstvo grada, sudeći se zbog honorara i čitajući filozofiju. Umro je tamo 7. aprila 1614.

U Toledu je El Greko pronašao sopstveni manir: visoka, izvijena tela, lica obasjana iznutra, oblake koji izgledaju rascepljeni, i boje, kisele žute, hladne plave, ružičastu i sivobelu, koje niko drugi nije koristio. Ο Διαμερισμός των ιματίων (El Espolio, Svlačenje Hrista, 1577–79) za katedralu u Toledu bio je njegov prvi španski trijumf. Η ταφή του κόμη Οργκάθ (Pogreb grofa Orgasa, 1586–88), još uvek u crkvi Santo Tome za koju je naslikan, prikazuje svetog Stefana i svetog Avgustina kako spuštaju grofovo telo u grob, dok se gore njegova duša uzdiže u uskovitlano nebo; red toledske gospode u crnom posmatra, a dečak koji pokazuje na prizor je slikarov sin.

Kasnija dela postaju slobodnija i čudnija. Άποψη του Τολέδο (Pogled na Toledo, oko 1599), danas u Njujorku, jedan je od prvih čistih pejzaža u zapadnoj umetnosti, grad pod olujnim nebom. Ο Λαοκόων (Laokoon, oko 1610), njegova jedina mitološka slika, smešta trojanskog sveštenika i njegove sinove pred zidine Toleda. Το άνοιγμα της Πέμπτης Σφραγίδας (Otvaranje petog pečata, oko 1608–14), sa svojim nagim, izvijenim figurama, proučavao je Pikaso dok je slikao Gospođice iz Avinjona. Uz njih dolaze portreti sveštenika i plemića, kao i serije svetaca i apostola naslikane u njegovoj radionici. Španski kritičari sledećeg veka nazvali su njegov pozni stil delom ludaka; vizantijsko školovanje koje stoji iza njega, a koje tela tretira kao posude svetlosti, a ne kao meso, ono je što Grci prvo prepoznaju.

Grčka ga s ponosom svojata kao Δομήνικος Θεοτοκόπουλος. Nikos Kazancakis, takođe Krićanin, uputio mu je svoju autobiografiju Αναφορά στον Γκρέκο (Izveštaj El Greku, 1961) kao pretku. Istorijski muzej Krita u Iraklionu poseduje dva rana dela, Krštenje Hristovo i Pogled na Sinajsku goru, a selo Fodele kraj Irakliona, koje tvrdi da je njegovo rodno mesto, ima mali muzej El Greka. Muzej Benaki u Atini izlaže Svetog Luku koji slika Bogorodicu i jedno Poklonjenje mudraca, a Siros čuva ikonu Uspenja. Park i ulica u Iraklionu nose njegovo ime, a film Janisa Smaragdisa El Greco (2007), s muzikom Vangelisa, bio je bioskopski hit u Grčkoj. Svako ko poseti Toledo može videti Pogreb grofa Orgasa upravo tamo gde ga je on okačio.

• Potpisivao je slike grčkim slovima, često dodajući «Κρής» (Krićanin), čak i posle četrdeset godina u inostranstvu.
• Ikona Uspenja na Sirosu prepoznata je kao njegovo delo tek 1983, kada je restaurator pronašao potpis.
• Dečak u prvom planu Pogreba grofa Orgasa je njegov sin Horhe Manuel; maramica u njegovom džepu nosi očev potpis i datum 1578, godinu dečakovog rođenja.
• Pikasove Gospođice iz Avinjona (1907) duguju svoju kompoziciju Otvaranju petog pečata, koje je u to vreme u Parizu posedovao Pikasov prijatelj slikar.