Alekos Fasijanos

Fasijanos je rođen u Atini 1935. i odrastao je u starim kvartovima grada. Kao dečak učio je violinu na Atinskom konzervatorijumu, i muzika ga je pratila celog života, ali je ubrzo izabrao slikarstvo. Krajem pedesetih studirao je na Atinskoj školi lepih umetnosti, gde mu je profesor bio slikar Janis Moralis, jedan od majstora grčke moderne umetnosti.

Godine 1960. stipendija francuske vlade odvela ga je u Pariz, gde je studirao litografiju na École des Beaux-Arts. Pariz mu je postao drugi dom: do kraja života delio je vreme između ateljea tamo i svoje kuće i ateljea u Atini, i mnogo je izlagao u Francuskoj i širom Evrope, kao i u Grčkoj. Francuski kritičari i kolekcionari zavoleli su ga, a u Grčkoj je postao nešto retko za modernog slikara: zaista narodni umetnik, čije su delo obični ljudi poznavali i voleli.

Radio je gotovo svakog dana do duboke starosti, slikao, crtao, pravio litografije i grafike, dizajnirao plakate i ilustrovao knjige, i često su ga viđali u atinskim kafeima, vedrog i pričljivog. Umro je u Atini u januaru 2022, u osamdeset šestoj godini, a njegova smrt bila je vest na naslovnim stranama u Grčkoj.

Sliku Fasijanosa lako je prepoznati. Figure su nacrtane snažnom, tečnom konturom i ispunjene ravnom, jarkom bojom, pre svega dubokom plavom, zajedno s crvenom, crnom, belom i dodirima zlata. Gotovo uvek su prikazane iz profila, kao figure na starogrčkim vazama, na vizantijskim ikonama ili u pozorištu senki Karađoza, i imaju ponešto i od narodnog slikara Teofilosa. Fasijanos je uzeo ove grčke tradicije i učinio ih modernim i ličnim.

Njegove teme su obični trenuci pretvoreni u poeziju: mladić na biciklu ili motociklu, čovek koji puši cigaretu, ljubavnici koji leže u travi, figura koja leti nebom, čovek s pticom na ruci, sto s bokalom i cvećem. Reči grčkim slovima, imena mesta ili kratke fraze, često lebde na slici. Raspoloženje je lako, čulno i pomalo nostalgično, san o grčkom letu i Atini njegove mladosti, i u njemu ima humora.

Pored slika, napravio je ogroman broj litografija i grafika, koje su njegovo delo učinile pristupačnim, kao i plakate, korice knjiga, pozorišne scenografije i javna dela, među njima velika dela za stanicu Metaksurgio atinskog metroa (2000).

Fasijanosove plave figure deo su vizuelnog jezika današnje Grčke: vidite ih na stanicama metroa, na koricama knjiga, na plakatima festivala i u reprodukcijama u hiljadama domova. Najlakše je početi od metro stanice Metaksurgio u Atini, gde njegovo delo svakog dana dočekuje putnike. Njegova dela nalaze se u Nacionalnoj galeriji u Atini i u mnogim grčkim i francuskim zbirkama, a izložbe njegovih slika privlače velike gužve. Za one koji uče, njegove slike su dobra igra: pogledajte jednu i imenujte na grčkom sve što vidite, ο άνθρωπος, το ποδήλατο, το πουλί, το λουλούδι, το μπλε. Njegove slike su još zaštićene autorskim pravom, zato ih gledajte u galerijama i knjigama.

• Pre nego što je postao slikar, školovao se za violinistu na Atinskom konzervatorijumu.
• Profesor mu je na Atinskoj školi lepih umetnosti bio Janis Moralis.
• Stipendija francuske vlade odvela ga je u Pariz 1960, i tamo je zadržao atelje do kraja života.
• Njegove figure gotovo su uvek prikazane iz profila, navika koju je delio sa antičkim slikarima vaza i pozorištem senki.