Starogrčke izreke koje se i danas koriste

Posetioci Apolonovog hrama u Delfima mogli su da pročitaju kratke savete u predvorju, ulaznoj prostoriji. Dva najpoznatija su γνῶθι σαυτόν, „upoznaj samog sebe“, i μηδὲν ἄγαν, „ništa preko mere“. Takve rečenice zovu se maksime: jedna kratka rečenica, laka za pamćenje, koja daje savet za život.

Pogledaj kako su male. Μηδέν znači „ništa“, a ἄγαν „previše“, pa je poruka: ni u čemu ne preteruj. Γνῶθι je zapovest, „upoznaj!“, a σαυτόν znači „samog sebe“.

Grci su ove izreke povezivali sa Sedam mudraca, mudrim ljudima (σοφοί) koje su pamtili iz rane grčke istorije. Među njima su bili Tales, Solon iz Atine i Hilon iz Sparte. Reč σοφός i danas na grčkom znači „mudar“, a rečnik novogrčkog daje kao primer upotrebe „οι επτά σοφοί της αρχαιότητας“, sedam mudraca antike.

Antički izvori pričaju urednu priču. Platon (Protagora 343a–b) navodi sedam mudraca: Talesa, Pitaka, Bijanta, Solona, Kleobula, Misona i Hilona. Kaže da su se okupili i posvetili Apolonu u Delfima „upoznaj samog sebe“ i „ništa preko mere“. Pausanija (10.24.1) to ponavlja i kaže da su izreke bile napisane u predvorju.

Onda se priča zapliće. Pausanija primećuje da Platon ima Misona tamo gde drugi imaju Perijandra. Diogen Laertije (1.40–41) kaže da se reči mudraca pripisuju čas jednom, čas drugom, i da oko spiska nema slaganja. „Upoznaj samog sebe“ daje Talesu, ali navodi da ga je Antisten pripisivao Femonoji. „Ništa preko mere“ pripada Hilonu u stihu koji navodi (1.41), a na drugom mestu Solonu (1.63).

Izreke su, dakle, dobro posvedočene, ali njihovi autori nisu. I neposrednih dokaza je malo: sajt grčkog Ministarstva kulture o Delfima kaže da ono što znamo o unutrašnjosti hrama potiče uglavnom od antičkih autora.

Opstale su i druge rečenice, a jedna je postala moto. Sa poslednje dve ispod treba oprezno.

• μέτρον ἄριστον, „mera je najbolja“, Kleobulu iz Lindosa pripisuju Stobej (3.1.172) i Diogen Laertije (1.93). Folklorni arhiv Univerziteta Južne Kalifornije beleži duži oblik pan metron ariston, παν μέτρον άριστον. Ovde navedena antička mesta nemaju παν.
• ἡ δ᾽ ἀρχὴ λέγεται ἥμισυ εἶναι παντός, „početak je, kako se kaže, pola celine“, poslovica je koju navodi Aristotel (Politika 1303b). Rečnik je danas beleži kao „η αρχή είναι το ήμισυ του παντός“.
• μέγα γὰρ τὸ τῆς θαλάσσης κράτος, „jer je vlast na moru velika stvar“, potiče iz Periklovog govora kod Tukidida (1.143.5). Predsednik Grčke je 2018. nazvao ove reči, bez γάρ, amblemom grčke ratne mornarice.
• τα πάντα ρει, „sve teče“, još se na grčkom navodi kao Heraklitova izreka, ali je nema ni u jednom od njegovih sačuvanih fragmenata. Platon (Kratil 402a) daje πάντα χωρεῖ καὶ οὐδὲν μένει, „sve prolazi i ništa ne ostaje“.
• μολὼν λαβέ, „dođi i uzmi ih“, Leonidin je odgovor Kserksu kod Plutarha (Izreke Spartanaca). Herodot ne navodi tu razmenu. Te reči danas stoje na spomeniku kod Termopila.

Grčki čitalac prepoznaje većinu ovih reči, ali nekoliko se pomerilo. Μηδέν je danas pre svega broj nula. Rečnik Trijandafilidisa kaže da je to značenje došlo preko francuskog, dok staro značenje „ništa“ živi u εκ του μηδενός, „iz ničega“. Πάντα danas znači „uvek“. Isti rečnik ga izvodi iz srednjovekovnog izraza za „sve vreme“, a ne iz „sve“ u τα πάντα ρει.

Μέτρο je metar na lenjiru, značenje preuzeto iz francuskog. To je i izbegavanje preterivanja: primer iz rečnika je „πίνει με μέτρο“, „pije umereno“. Άριστος znači „odličan“, a άριστα je najviša ocena u školi. Ρέω znači „teći“, kao u „ο ποταμός ρέει ορμητικά“, „reka teče silovito“. Staro σαυτόν je nestalo, danas bismo rekli „γνώρισε τον εαυτό σου“. Savremena reč εαυτός nastala je od starog ἑαυτόν.

Promenio se i pravopis. Od glasanja u parlamentu u januaru 1982. grčki se piše sa jednim znakom akcenta, pa se μηδὲν ἄγαν sada javlja kao μηδέν άγαν.