100 starogrčkih reči koje se i danas koriste

Uzmimo tri reči: θάλασσα (more), άνθρωπος (čovek) i ήλιος (sunce). Antički čitalac i današnje grčko dete pišu ih istim slovima. To je pravilo ovog spiska: savremena reč ima ista slova kao stara i potiče od nje. Razlikuju se samo mali znaci iznad slova. Izdanja antičkih tekstova štampaju ih više (ἄνθρωπος, ἥλιος), dok novogrčki ima samo jedan akcenat otkako je parlament izglasao promenu 1982. godine.

Tri druge stvari su se promenile. Prvo, zvuk. Slovo η je nekada bilo dugo otvoreno e, a kasnije je postalo [i], pa ήλιος danas zvuči [ílios]. Slovo θ je nekada bilo t sa dahom, a danas je prvi glas engleske reči thin. Drugo, pismo. Akcenti su došli kasno: njihov pronalazak pripisuje se Aristofanu iz Vizantiona, oko 200. godine pre n. e. Atina je u zvaničnim dokumentima koristila stariju azbuku do 403/2. godine pre n. e. Treće, dijalekat. Atinjani su obično pisali θάλαττα, poklič Ksenofontovih vojnika u Anabazi (4.7.24). Današnje θάλασσα je oblik koji se nalazi u Homerovoj Ilijadi.

Rečnik novogrčkog jezika Trijandafilidisa izvodi ove reči iz starogrčkog ili helenističkog grčkog, a leksikon Lidela, Skota i Džounsa (LSJ) beleži iste oblike. Date su savremenim pravopisom. Neke imaju govorni oblik: ημέρα je često μέρα, a αδελφός je često αδερφός.

• Priroda: θάλασσα (more), ήλιος (sunce), γη (zemlja), άνεμος (vetar), βροχή (kiša), ημέρα (dan), ποταμός (reka), λίμνη (jezero), σκιά (senka), φως (svetlost), βροντή (grmljavina), γέφυρα (most), ρίζα (koren)
• Životinje i hrana: λύκος (vuk), αετός (orao), μέλισσα (pčela), αράχνη (pauk), μέλι (med), γάλα (mleko), κρέας (meso)
• Ljudi i telo: άνθρωπος (čovek), στόμα (usta), γλώσσα (jezik), σώμα (telo), ψυχή (duša), αίμα (krv), λαιμός (grlo, vrat), αδελφός (brat), θεός (bog), φίλος (prijatelj), ξένος (stranac), μαθητής (učenik)
• Život i društvo: πόλεμος (rat), ειρήνη (mir), ζωή (život), θάνατος (smrt), αλήθεια (istina), αγάπη (ljubav), χαρά (radost), φόβος (strah), ύπνος (san), γάμος (venčanje), τιμή (čast, cena), νίκη (pobeda), νόμος (zakon), γράμμα (slovo), λόγος (govor, razum), όνομα (ime)
• Glagoli i pridevi: γράφω (pišem), ακούω (čujem), έχω (imam), τρέχω (trčim), βλέπω (vidim), θέλω (želim), μένω (ostajem), καλός (dobar), μικρός (mali), άγριος (divlji), μόνος (sam), πρώτος (prvi)

Isti rečnik ovih 30 reči označava kao „učene“ (λόγ.): do današnjeg grčkog stigle su kroz pisanu tradiciju. Mnoge stoje pored svakodnevne reči: νήσος pored νησί, θύρα pored πόρτα, οφθαλμός pored μάτι, ιατρός pored γιατρός, κεφαλή pored κεφάλι. I danas se sreću. Na adresi može da piše „οδός Σταδίου“, a parlament se zove Βουλή των Ελλήνων.

• Znanje: ιστορία (istorija), φιλοσοφία (filozofija), τέχνη (umetnost), επιστήμη (nauka), σοφία (mudrost), αρετή (vrlina), μύθος (mit), αριθμός (broj)
• Javni život: δημοκρατία (demokratija), δήμος (opština), βουλή (parlament), κράτος (država), ελευθερία (sloboda), πολίτης (građanin), στρατηγός (general), στρατός (vojska), μάχη (bitka), τύραννος (tiranin), εχθρός (neprijatelj)
• Stvari i ljudi: σελήνη (mesec), νήσος (ostrvo), οδός (ulica), θύρα (vrata), τείχος (gradski bedem), χρυσός (zlato), άργυρος (srebro), σίδηρος (gvožđe), κεφαλή (glava), οφθαλμός (oko), ιατρός (lekar)

Ove reči su sačuvale slova, ali uporedite prvo značenje sa današnjim:

• εκκλησία: skupština građana; danas crkva.
• σχολή: dokolica; danas univerzitetski fakultet.
• τράπεζα: sto, i menjačev; danas banka.
• αγορά: mesto skupštine i trgovine; danas pijaca ili kupovina.
• δρόμος: trka; danas put.
• άγγελος: glasnik; danas anđeo.
• πέτρα: stena; danas kamen.
• φεύγω: bežim; danas odlazim.
• πόνος: težak rad; danas bol.
• ώρα: godišnje doba, pravi trenutak; danas sat.

Ovaj spisak je naš izbor, a ne zvaničan: grčki ima još mnogo takvih reči. Ko uči starogrčki, može odmah da ih pročita sve. Vežbu traži da ih čujete onako kako ih Grci danas izgovaraju.