Delfi – pupak sveta

Delfi se nalaze u središnjoj Grčkoj, visoko na strmim padinama planine Parnas. Ispod njih se dolina puna maslina spušta do mora. Ovde su stari Grci podigli ἱερόν, svetilište: sveto mesto koje je pripadalo nekom bogu. Delfi su pripadali Apolonu, bogu svetlosti i muzike. Bili su čuveni po proročištu, ali su bili i živo mesto puno hramova, statua i darova.

Grci su verovali da su Delfi ὀμφαλός, pupak zemlje: njeno samo središte. Okrugao kamen, pomalo nalik na jaje, obeležavao je to mesto. Putopisac Pausanija, koji je posetio Delfe u 2. veku nove ere, napisao je da je taj kamen bio od belog mermera. Dodao je da je i pesnik Pindar nazivao Delfe središtem zemlje.

Blizu svetilišta teče Kastalijski izvor, Κασταλία. Pausanija kaže da je njegova voda bila slatka za piće i prijatna za kupanje. Odatle su se posetioci peli Svetim putem, popločanim putem koji vijuga uz brdo.

Duž Svetog puta stajale su male zgrade koje su izgledale kao sićušni hramovi. Svaka se zove θησαυρός, riznica. Grčki gradovi su ih gradili da čuvaju dragocene darove koje su prinosili Apolonu. Grad koji je pobedio u bici često je slao deo plena, to jest stvari oduzetih od neprijatelja.

Najbolje očuvana zgrada u Delfima je Riznica Atinjana. Napravljena je od belog mermera sa ostrva Paros. Pausanija priča da su je Atinjani platili plenom iz bitke kod Maratona 490. godine pre nove ere, pa je verovatno sagrađena ubrzo posle bitke. Na kamenom postolju pored nje i danas stoje reči: „Atinjani Apolonu, od Međana, iz bitke kod Maratona.“ Međani su bili Persijanci. Neki arheolozi ipak misle da je, po stilu skulptura, malo starija, iz oko 500. godine p. n. e.

Stanovnici ostrva Sifnos bili su bogati zahvaljujući svojim rudnicima. Oko 530–525. godine pre nove ere sagradili su riznicu sasvim od mermera. Dve ženske statue držale su njen trem umesto stubova, a njeni reljefi bili su obojeni plavom, crvenom, zelenom i zlatnom bojom.

Godine 479. pre nove ere, posle grčko-persijskih ratova, grčki gradovi koji su se zajedno borili postavili su zlatan tronožac na bronzani stub od tri isprepletane zmije. Ovaj Zmijski stub prenet je u Carigrad 330. godine nove ere. I danas stoji u Istanbulu, a 2015. godine u Delfima je postavljena njegova bronzana kopija.

Na vrhu Svetog puta stajao je ναός, Apolonov hram. Hram koji danas vidimo nije prvi. Stariji hram završen je 510. godine pre nove ere, ali ga je zemljotres razorio 373. godine pre nove ere. Grčki gradovi su ponovo skupili novac i novi hram je završen 334–333. godine pre nove ere. U njemu su Grci čuvali statuu boga i kamen omfalos. Danas možeš da vidiš njegov veliki kameni temelj i nekoliko stubova.

Iznad hrama je θέατρον, pozorište, sa 35 redova kamenih sedišta. Primalo je oko 4.500 ljudi. Oko 160. godine pre nove ere pergamski kralj Eumen II platio je radove na njemu.

Još više, blizu vrha, nalazi se στάδιον, stadion. Njegova staza duga je oko 178 metara, i to je najbolje očuvan antički stadion u Grčkoj. Ovde su sportisti trčali na Pitijskim igrama, velikim igrama Delfa. Pobednici nisu dobijali novac: nagrada im je bio venac od lovorovog lišća.

Ispod glavnog svetilišta, na mestu koje se zove Marmarija, stoji Tolos, okrugla mermerna građevina iz 380–370. godine pre nove ere. Niko ne zna sigurno čemu je služila.

Posle antike, na ruševinama je izraslo selo po imenu Kastri. Godine 1892. Francuska arheološka škola u Atini započela je „Veliko iskopavanje“. Kuće u Kastriju su otkupljene i srušene, a mala železnica je odvozila zemlju. Malo-pomalo, riznice, hram, pozorište i stadion izašli su na svetlo dana.

Godine 1903. otvoren je μουσεῖον, muzej, za nalaze. Njegova najpoznatija statua je Kočijaš, ἡνίοχος: bronzani mladić koji je upravljao kolima. Jedan vladar Gele na Siciliji posvetio ga je Apolonu posle trke kola na Pitijskim igrama, verovatno 478. ili 474. godine pre nove ere. Nedostaje mu samo leva ruka, a njegove oči od bele gleđi i kamena i danas gledaju posetioce. U muzeju možeš da vidiš i omfalos isklesan u kamenu, prekriven isklesanom mrežom, kao vunena mreža koja je pokrivala sveti kamen. Nekada je stajao na vrhu visokog stuba sa tri plesačice (330–325. pre nove ere).

Godine 1927. pesnik Angelos Sikelijanos i njegova žena Eva Palmer priredili su ovde prve Delfijske svečanosti, sa antičkom predstavom. Od 1987. Delfi su na UNESCO listi svetske baštine. A voda Kastalijskog izvora i dalje teče.