Bitka kod Termopila (480. p. n. e.)

Termopili su mesto u srednjoj Grčkoj. Njihovo ime, Θερμοπύλαι, znači „Vruće kapije“. Tamo postoje topli izvori: θερμός znači vruć, a πύλη je kapija. Grčki istoričar Herodot piše i o starom zidu sa kapijom koji je zatvarao put.

U starom veku put je bio veoma uzak. S jedne strane bile su strme planine. S druge strane bile su močvare i more. Herodot kaže da je na nekim mestima bilo prostora samo za jedna kola. Takav uski prolaz zove se τὰ στενά, „tesnaci“. Grci i danas koriste reč στενά, za prolaz između planina ili za uski moreuz između dve obale.

Velika vojska ne može da se raširi u uskom prolazu. Samo nekoliko vojnika može da se bori u isto vreme, pa mala vojska može da zaustavi mnogo veću. Ni konjanici ne mogu da zaobiđu neprijatelja. Zato su Grci izabrali Termopile da tamo čekaju Persijance.

Godine 480. p. n. e. persijski kralj Kserks napao je Grčku sa ogromnom vojskom i velikom flotom. Herodot navodi brojeve u milionima, ali nijedna zemlja ne bi mogla da prehrani toliko ljudi. Danas istoričari misle da je persijska vojska imala između 70.000 i 300.000 ljudi. Oni se ne slažu oko tačnog broja.

Oko 7.000 Grka čekalo je kod Termopila. Njihov vođa bio je Leonida, jedan od dva kralja Sparte. Doveo je 300 spartanskih vojnika. Svaki od njih bio je hoplit, ὁπλίτης: pešak sa bronzanim šlemom, dugim kopljem i velikim okruglim štitom, ἀσπίς. Hopliti su stajali rame uz rame u falangi, φάλαγξ, kao zid od štitova.

Dva dana Persijanci su napadali i nisu mogli da prođu. Tada je jedan meštanin, Grk Efijalt, pokazao Kserksu tajnu planinsku stazu, Anopejsku ἀτραπός. Sada su Persijanci mogli da dođu s leđa. Leonida je poslao kući većinu Grka. Trećeg dana ostao je sa svojih 300 Spartanaca, 700 ljudi iz Tespije i 400 iz Tebe. Herodot kaže da su se Tebanci predali, ali Leonida, Spartanci i Tespijci borili su se do kraja. Zatim su Persijanci krenuli na jug i spalili Atinu.

Spartanci su bili poznati po kratkim i duhovitim odgovorima. Antički pisci pričaju nekoliko priča o Termopilima.

Najpoznatija je kod Plutarha, grčkog pisca koji je živeo skoro 600 godina posle bitke. On piše da je Kserks napisao Leonidi: „Pošalji mi svoje oružje“, na grčkom τὰ ὅπλα. Leonida je odgovorio sa samo dve reči: μολὼν λαβέ, „dođi i uzmi“. Ne znamo da li je Leonida to zaista rekao. Herodot, koji je pisao mnogo ranije, ne priča ovu priču.

Herodot priča drugu. Jedan čovek je upozorio da Persijanci imaju toliko strelaca da će njihove strele sakriti sunce. Jedan Spartanac po imenu Dijenek odgovorio je: dobra vest, onda ćemo se boriti u hladu!

Posle rata postavljeno je kamenje sa kratkim pesmama za poginule. Herodot prepisuje pesmu za Spartance: „Putniče, reci Spartancima da ovde ležimo, poslušni njihovim naredbama.“ Mnogi kažu da ju je napisao pesnik Simonid, ali ne možemo biti sigurni.

Termopili i danas žive u grčkom jeziku. Kada Grci kažu «φυλάω Θερμοπύλες», „čuvam Termopile“, misle: branim nešto važno svom snagom, čak i kada je teško. Pesnik Konstantinos Kavafis napisao je čuvenu pesmu pod naslovom «Θερμοπύλες». Ona odaje počast ljudima koji u životu čuvaju svoje sopstvene Termopile.

I ime izdajnika je ostalo. U novogrčkom se čovek koji izda svoju zemlju može nazvati «Εφιάλτης». Ista reč malim slovom, εφιάλτης, znači noćna mora, veoma ružan san.

Mnoge reči iz bitke danas su svakodnevne reči. Štit se kaže ασπίδα, oružje se kaže όπλα, a οπλίτης je običan vojnik bez čina u grčkoj vojsci. Od 1955. godine kod Termopila stoji bronzana statua Leonide sa kopljem i štitom, a na spomeniku se mogu pročitati reči «ΜΟΛΩΝ ΛΑΒΕ».