Delfijsko proročište i Pitija

Delfi su sveto mesto visoko na padinama planine Parnas, u središnjoj Grčkoj. U antičko doba bili su najčuveniji μαντεῖον, proročište: mesto gde su ljudi bogu postavljali pitanja o budućnosti. Bog Delfa bio je Apolon, bog svetlosti, muzike i proricanja.

Grci su pričali mit o Delfima. Zevs je hteo da pronađe središte sveta. Pustio je dva orla, jednog na istok, a drugog na zapad. Dva orla su se srela iznad Delfa. Zato su Grci Delfe nazvali ὀμφαλός, pupak zemlje. Drugi mit kaže da je ogromna zmija, Piton, čuvala to mesto, sve dok je Apolon nije ubio svojim strelama. Staro ime Delfa bilo je Πυθώ, Pito, i od njega potiče ime Apolonove sveštenice, Πυθία, Pitije.

Arheolozi su otkrili da su ljudi u Delfima poštovali bogove već od 9. veka pre n. e., a da je svetilište poraslo u 8. veku pre n. e. Ovamo su dolazili gradovi iz celog grčkog sveta i gradili male riznice da u njima čuvaju svoje darove Apolonu.

Pitija je bila žena iz Delfa. Ljudi su verovali da Apolon govori kroz njena usta. Istoričar Diodor priča da je u ranim vremenima to bila mlada devojka, a kasnije žena starija od pedeset godina, obučena kao mlada devojka.

Posetioci su donosili darove i prinosili žrtvu, često kozu. Ispod hrama nalazila se mala prostorija, ἄδυτον, najsvetije mesto hrama. Samo su sveštenici mogli da uđu. Tamo je Pitija sedela na τρίπους, tronošcu: visokom sedištu sa tri noge. Davala je odgovor boga, χρησμός. Većina sačuvanih odgovora napisana je u stihovima. Neki antički pisci kažu da su sveštenici pomagali da se njene reči srede, ali istoričari još raspravljaju koliko je velika bila njihova uloga.

Antički pisci govorili su i o pukotini u zemlji sa čudnom parom, koju je Pitija udisala. Godine 1927. francuski geolozi nisu našli takvu pukotinu. Godine 2001. novo istraživanje pronašlo je dva raseda u steni ispod hrama, a u obližnjem izvoru gas slatkastog mirisa, etilen. Da li je to bila tajna Pitije? Naučnici i istoričari se još ne slažu.

Odgovori iz Delfa postali su čuveni, jer su često mogli da znače dve stvari. Istoričar Herodot priča dve poznate priče.

Krez, veoma bogat kralj Lidije, hteo je da napadne Persijance. Poslao je bogate darove u Delfe i zatražio savet od boga. Odgovor je glasio: ako Krez napadne Persijance, uništiće veliko carstvo. Krez se obradovao i napao. Ali izgubio je rat, a veliko carstvo koje je uništio bilo je njegovo sopstveno.

Godine 480. pre n. e. ogromna persijska vojska kretala se prema Atini. Atinjani su pitali proročište šta da rade. Pitija je rekla da će ih spasti „drveni zid“ i pomenula je „božanski Salamin“. Šta je bio drveni zid? Neki stari Atinjani mislili su da je to trnovita ograda koja je nekada okruživala Akropolj. Ali Temistokle je rekao da je drveni zid flota, drveni brodovi. Atinjani su mu poverovali i pobedili u pomorskoj bici kod Salamine.

Danas je sačuvano oko 615 delfijskih proročanstava. Istoričari misle da su mnoga zapisana tek posle događaja, da bi izgledalo kao da je proročište uvek bilo u pravu.

U predvorju Apolonovog hrama posetioci su mogli da pročitaju kratke mudre izreke. Najčuvenija je bila γνῶθι σαυτόν, upoznaj samog sebe. Druga je bila μηδὲν ἄγαν, ništa preko mere. Putopisac Pausanija kaže da su Sedam grčkih mudraca posvetili ove izreke Apolonu. Njihova poruka: zapamti da si čovek, a ne bog, i poznaj svoje granice.

Proročište je radilo više od hiljadu godina. Pisac Plutarh, koji je živeo oko 100. godine n. e., bio je mnogo godina sveštenik u Delfima. Hram čije ruševine danas vidimo završen je 334–333. godine pre n. e. Kasnije je Rimsko carstvo postalo hrišćansko. Posle zakona cara Teodosija I protiv starih religija, krajem 4. veka n. e., hram je napušten.

Mnogo kasnije, na ruševinama se nalazilo selo Kastri. Godine 1892. Francuska škola u Atini započela je „Veliko iskopavanje“ i svetilište je ponovo izašlo na svetlo dana. Od 1987. Delfi su na listi Svetske baštine UNESCO-a. A Grci i danas citiraju „γνώθι σαυτόν“.