Delos, sveto ostrvo

Delos je sićušan: dug je oko 5 kilometara i širok tek malo više od 1 kilometra. Njegovo jedino brdo, Kintos, visoko je samo 113 metara. Ipak je za Grke ova νῆσος, ovo ostrvo, bilo jedno od najvažnijih mesta njihovog sveta.

Jedan mit objašnjava zašto. Boginja Leta očekivala je blizance, a njihov otac bio je Zevs. Hera, Zevsova žena, bila je besna, i nijedna zemlja nije smela da primi Letu. Samo je Delos pristao. Stara pesma, Homerska himna Apolonu, kaže da je Leta zagrlila φοῖνιξ, palmu, i rodila Apolona.

Kasniji pesnici dodali su još toga. Pindar i Kalimah kažu da je Delos nekada plovio morem. Kalimah kaže da mu je prvo ime bilo Ἀστερίη, jer je skočio s neba u vodu kao ἀστήρ, zvezda. Posle rođenja je stao. U njegovoj pesmi mornari su mu dali novo ime, jer više nije plovio ἄδηλος, nevidljiv. Tako su Grci u imenu Delos čuli reč δῆλος, „jasan, vidljiv”. Zapamti da je ovo priča, a ne istorija.

Grčka reč za sveto je ἱερός, a sveto mesto je ἱερόν, svetilište. Ljudi su koristili ovo mesto mnogo pre Grka klasičnog doba: ispod Apolonovog svetilišta nalaze se ostaci iz 1400–1200. godine p. n. e. Pred kraj 7. veka p. n. e. stanovnici ostrva Naksos dali su Apolonu divne darove. Među njima je bio niz mermernih λέοντες, lavova, koji su gledali ka svetoj λίμνη, jezeru. Ne znamo koliko ih je bilo: današnji autori kažu najmanje devet, a neki šesnaest. Lavovi koje danas vidiš napolju su kopije. Originali su u muzeju na ostrvu, zaštićeni od vremena. I jezero, koje Herodot naziva „u obliku točka”, nestalo je: isušeno je 1925. godine, posle izbijanja malarije.

Delos je imao i neobična pravila. Sveto ostrvo moralo je da ostane „čisto”, pa su ga Atinjani dva puta „očistili”. U 6. veku p. n. e. atinski vladar Pizistrat iskopao je grobove koji su se videli iz svetilišta. U zimu 426/425. godine p. n. e. Atinjani su uklonili sve grobove na ostrvu. Istoričar Tukidid dodaje iznenađujuće pravilo: od tada niko nije smeo da umre ili da se porodi na Delosu. Ljudi su morali da pređu na susedno ostrvo Reneju, koje je veoma blizu.

Godine 478/477. p. n. e., posle ratova protiv Persije, Atina i mnogi grčki gradovi sklopili su savez. Pošto su zajednički novac čuvali na Delosu i sastajali se u svetilištu, danas ga zovemo Delski savez. Oko 454. godine p. n. e. novac je prenet u Atinu. Saveznici su tada sve više ličili na podanike Atine.

Najbogatije godine ostrva došle su kasnije. Godine 167/166. p. n. e. Rim je dao Delos Atini i od njega napravio slobodnu luku, u kojoj trgovci nisu plaćali poreze. Same stanovnike Delosa proterali su. Trgovci su dolazili iz mnogih zemalja.

Ovo bogatstvo imalo je strašnu stranu. Delos je postao velika pijaca za δοῦλοι, porobljene ljude. Geograf Strabon je pisao da je tu moglo da se primi i pošalje desetine hiljada njih za jedan dan. Ne možemo da proverimo njegov broj, ali on pokazuje koliko je ta pijaca bila čuvena.

Kraj je bio nasilan. Godine 88. p. n. e., u ratu između Rima i kralja Mitridata, njegovi vojnici napali su ostrvo, koje nije imalo zidine. Pisac Pausanija kaže da su pobili muškarce, a žene i decu porobili. Godine 69. p. n. e. ostrvo je ponovo napadnuto. U 2. i 3. veku n. e. ostalo je samo malo naselje.

Vekovima je Delos bio pokriven kamenjem i žbunjem. Oko stotinu putnika pisalo je o njemu od 15. do 19. veka, a mnogima je delovao kao mesto koje je teško posetiti. Godine 1873. Francuska škola u Atini počela je da kopa, i taj rad traje od tada, s prekidima. Tu su radili i grčki arheolozi i istraživači iz drugih zemalja. Ipak je otkrivena samo oko trećina antičkog lokaliteta. Veliki deo grada još je pod zemljom.

Godine 1990. Delos je ušao na UNESCO-vu Listu svetske baštine. Na ostrvu je zabranjeno graditi, osim zgrada potrebnih za arheološki rad. Zato ovde nema modernog grada, kao na drugim grčkim ostrvima. Posetioci obično dolaze na jedan dan brodom sa obližnjeg Mikonosa.

Kada budeš tamo, potraži niz lavova i ruševine Apolonovog ναός, njegovog hrama. Grčki još koristi ove reči. Ostrvo se još zove Δήλος, sveto mesto je još ιερό, a ναός je još hram ili crkva. Νησί je današnja grčka reč za ostrvo, od starog νησίον, malo ostrvo.