Grčki i rimski bogovi: poređenje imena

Stari Grci verovali su u mnogo bogova. Najvažniji bogovi živeli su na Olimpu, najvišoj planini Grčke, pa ih zato zovemo olimpijskim bogovima. Grci su mislili da bogovi liče na ljude, ali da su mnogo jači i da nikada ne umiru.

Kralj bogova bio je Zevs, bog neba i groma. Pesnik Hesiod priča njegovu priču u dugoj pesmi, Teogoniji, to jest „rođenju bogova“. Posle velikog rata protiv Titana, ostali bogovi zamolili su Zevsa da bude njihov kralj, a Zevs je među njima podelio počasti (Teogonija 881–885). Svaki bog brinuo je o nečemu drugom. Hera je bila kraljica bogova, Posejdon je vladao morem, Atina je bila boginja mudrosti, a Hermes je nosio poruke bogova. Grčka reč za boga je θεός, i Grci i danas koriste istu reč.

Rimljani su živeli u Italiji. Imali su svoje stare bogove, sa latinskim imenima. Jupiter je bio njihov bog neba, a Junona njegova žena. Rimljani su upoznali Grke preko trgovine i preko grčkih gradova u južnoj Italiji. Slušali su grčke priče i gledali grčke statue. Malo-pomalo, zaključili su da su njihovi bogovi isti kao grčki. Tako je Jupiter povezan sa Zevsom, Junona sa Herom, a Merkur sa Hermesom.

Neka imena su čak i srodna. Ime Jupiter dolazi od jednog starog oblika, Jovis-pater, „otac Jovis“. Rečnici latinskog jezika povezuju Jovis sa grčkim imenom Ζεύς i sa veoma starom rečju koja znači „sijati“, kao svetlo nebo. Jednom grčkom bogu, Apolonu, novo ime uopšte nije trebalo. U 5. veku pre n. e., tokom strašne epidemije, Rimljani su Apolonu obećali hram i zamolili ga da čuva zdravlje naroda. Zadržali su njegovo grčko ime (Tit Livije 4.25 i 4.29).

Godine 217. pre n. e. Rim je bio u velikoj opasnosti, u ratu protiv Hanibala. Rimljani su priredili gozbu za dvanaest bogova, postavljenih u parovima na šest ležaja: Jupiter sa Junonom, Neptun sa Minervom, Mars sa Venerom, Apolon sa Dijanom, Vulkan sa Vestom i Merkur sa Cererom (Tit Livije 22.10). Evo istih dvanaest bogova, prvo sa grčkim, a zatim sa rimskim imenom:

• Zevs (Ζεύς) – Jupiter, kralj bogova
• Hera (Ἥρα) – Junona, kraljica bogova
• Posejdon (Ποσειδῶν) – Neptun, bog mora
• Atina (Ἀθηνᾶ) – Minerva, boginja mudrosti
• Ares (Ἄρης) – Mars, bog rata
• Afrodita (Ἀφροδίτη) – Venera, boginja ljubavi i lepote
• Apolon (Ἀπόλλων) – Apolon, bog muzike i svetlosti
• Artemida (Ἄρτεμις) – Dijana, boginja lova
• Hefest (Ἥφαιστος) – Vulkan, bog vatre i kovača
• Hestija (Ἑστία) – Vesta, boginja kućnog ognjišta
• Hermes (Ἑρμῆς) – Merkur, glasnik bogova
• Demetra (Δημήτηρ) – Cerera, boginja žita i žetve

To povezivanje nije savršeno. Svaki rimski bog zadržao je i stare rimske običaje i svoje sopstvene priče.

Pogledaj nebo noću. Neke sjajne „zvezde“ polako se pomeraju iz noći u noć. Grci su ih zvali πλανῆται, „lutalice“, i odatle dolazi reč planeta. Na starogrčkom, planeta je nosila ime nekog boga: „zvezda Zevsova“, „zvezda Hermesova“, „zvezda Afroditina“. Rimljani su planetama dali imena svojih bogova, a srpski, engleski i mnogi drugi jezici preuzeli su rimska imena: Merkur, Venera, Mars, Jupiter i Saturn.

Savremeni grčki jezik zadržao je grčka imena. Grčki učenik uči da su planete Ερμής (Merkur), Αφροδίτη (Venera), Γη (Zemlja), Άρης (Mars), Δίας (Jupiter), Κρόνος (Saturn), Ουρανός (Uran) i Ποσειδώνας (Neptun). Neptun je otkriven tek 1846. godine i dobio je latinsko ime boga mora, pa ga je grčki jednostavno preveo kao Ποσειδώνας. A savremeno ime Δίας dolazi od Δία, jednog drugog starog oblika imena Zevs.