Narodna skupština, Veće i sudovi: institucije Atine

Većina pojedinosti na ovoj stranici potiče iz Atinskog ustava (Ἀθηναίων Πολιτεία), dela iz IV veka pre n. e. koje se pripisuje Aristotelu ili njegovoj školi. Ako nije drugačije naznačeno, one opisuju Atinu tog veka, a proste napomene poput 43.3 odnose se na ovaj tekst.

Narodna skupština, ἐκκλησία, bila je otvorena za odrasle građane muškarce: one čija su oba roditelja bila iz građanskih porodica i koji su sa osamnaest godina upisani u svoj dem (42.1). Po pravilu je zasedala na Pniksu, brdu jugozapadno od Akropolja. Sastajala se četiri puta u svakoj pritaniji, desetini godine (43.3), dakle oko četrdeset puta godišnje. Jedno od tih zasedanja bilo je glavno, κυρία ἐκκλησία, na kome se glasalo o tome da li službenici dobro upravljaju i raspravljalo o snabdevanju hranom i odbrani (43.4).

Glasnik je otvarao raspravu pitanjem τίς ἀγορεύειν βούλεται; („ko želi da govori?“), kako podseća Demosten u govoru O vencu (18.170). Stalni govornici zvali su se ῥήτορες. Obično se glasalo dizanjem ruke, χειροτονία, ali zakon koji navodi Andokid (1.87) zahtevao je 6000 građana koji tajno glasaju za meru usmerenu protiv jedne osobe. Vremenom je učešće počelo da se plaća: najpre jedan obol, zatim tri (41.3), a u vreme ovog teksta jedna drahma ili devet obola za glavno zasedanje (62.2).

Tekst izvodi Veće, βουλή, iz Solonovog tela od 400 članova (8.4), ali neki istoričari sumnjaju da je to telo postojalo. Klisten ga je povećao na 500, po pedeset iz svake od svojih deset novih fila (21.3). Većnici, βουλευταί, birani su kockom (43.2) i mogli su da služe samo dva puta (62.3), a Ksenofont (Uspomene na Sokrata 1.2.35) nagoveštava najnižu starost od trideset godina. Plata im je bila pet obola (62.2). Veće je zasedalo svakog dana osim praznikom (43.3), u Buleuterionu na Agori.

Pedeset ljudi iz svake file predsedavalo je naizmenično po 35 ili 36 dana. Ovi πρυτάνεις jeli su o državnom trošku u Tolosu i sazivali Veće i narod (43.2–3). Jedan od njih, izvučen kockom, bio je njihov starešina, ἐπιστάτης. Tokom jedne noći i jednog dana čuvao je ključeve hramova u kojima su bili novac i dokumenti države, kao i državni pečat, i nikada više nije mogao da vrši tu dužnost (44.1).

Velika moć Veća bila je priprema. Narod nije mogao da glasa ni o čemu što Veće prethodno nije razmotrilo i pritani nisu objavili; ko bi prekršio pravilo, rizikovao je γραφὴ παρανόμων (45.4). Zato su odluke, ψηφίσματα, počinjale formulom ἔδοξε τῇ βουλῇ καὶ τῷ δήμῳ, „Veće i narod su odlučili“ (Andokid 1.96). Njegova sudska vlast je, međutim, bila ograničena. Nekada je moglo da izriče novčane kazne, zatvor i smrt, dok mu narod to nije oduzeo i poslednju reč dao sudovima (45.1).

Ustav kaže da je narod upravljao svime „odlukama i sudovima“ (41.2). U V veku pre n. e. Atina je imala 6000 porotnika, δικασταί (24.3). Porotnik je morao da ima više od trideset godina, da ne duguje državnoj blagajni i da nije lišen prava (63.3). Perikle ih je prvi plaćao (27.3–4), a u vreme teksta naknada je bila tri obola (62.2).

Sudovi su se sastavljali kockom, κλήρωσις. Svaki porotnik imao je pločicu od šimšira sa svojim imenom, imenom oca, demom i slovom od alfe do kape (63.4). Kamene mašine za izvlačenje, κληρωτήρια, nađene su na Agori i u njenoj blizini, ali oprezno na ispitu: N. Papazarkadas (Center for Hellenic Studies, Harvard) primećuje da sačuvani primerci potiču iz sredine II veka pre n. e. i da nijedan ne može pouzdano da se smesti u IV vek.

Privatni zahtevi do 1000 drahmi išli su pred 201 porotnika, veći pred 401 (53.3). Kad je trebalo odrediti kaznu, svaka strana je govorila koliko traje određena količina vode, antički sat (69.2). Da bi glasao, porotnik je uzimao dva glasa, jedan probušen i jedan pun, i ubacivao važeći u metalnu posudu, a drugi u drvenu (68.2–4). Brojanje je bilo javno, a pri jednakom broju glasova pobeđivao je tuženi (69.1). Bronzani glasovi iz IV veka pre n. e. nađeni su na Agori.

Najstarije veće zasedalo je na Ἄρειος πάγος, Aresovoj steni, severozapadno od Akropolja. Njegovi članovi bili su bivši arhonti, i to doživotno (3.6). Ustav kaže da je nekada čuvalo zakone i vodilo većinu najvažnijih poslova grada (3.6, 8.4) i da je oko sedamnaest godina posle Persijskih ratova upravljalo državom (25.1).

Za arhonta Konona, 462/1. pre n. e., Efijalt mu je oduzeo „dodata“ ovlašćenja, τὰ ἐπίθετα, i dao ih Veću pet stotina, narodu i sudovima (25.2). Isti tekst kaže i da mu je Perikle oduzeo neke funkcije (27.1). Naš glavni izveštaj napisan je više od veka kasnije, pa ga treba čitati oprezno. Ostali su mu procesi za namerno ubistvo i ranjavanje, trovanje i palež (57.3). Foundation of the Hellenic World dodaje da su mu ovlašćenja postepeno vraćena u IV veku pre n. e.

Njegovi počeci pripadaju mitu. U Eshilovim Eumenidama (681–690) Atina osniva sud na πάγος Ἄρειος za prvo suđenje za prolivenu krv i objašnjava ime žrtvama Amazonki Aresu na tom mestu. Istorija današnjeg suda pripoveda drugu legendu: da su bogovi na brdu sudili samom Aresu. Nijedna od tih priča ne daje pouzdan datum osnivanja.