Drakon i Solon: prvi zakoni Atine

Zamisli grad u kome samo nekoliko bogatih porodica zna pravila, i u kome upravo te porodice imaju pravo da ih objašnjavaju. Otprilike takva je bila Atina u VII veku pre n. e. Plemići, εὐπατρίδαι, poznavali su pravo i govorili šta ono znači. Obični ljudi nisu mogli to da provere.

Oko 621. godine pre n. e., kada je Aristehmo bio glavni službenik te godine (ἄρχων), Atinjani su čoveku po imenu Drakon, Δράκων, poverili zadatak da donese zakone. Prvi put su pravila zapisana, i svako je mogao da se na njih pozove. Bila je to velika promena: zakon je sada postojao izvan sećanja moćnih.

O tim zakonima znamo vrlo malo. Kasniji Grci pamtili su ih po jednoj stvari, po strogosti. Aristotel piše u Politici (1274b) da u njima nije bilo ničeg vrednog pomena osim teških kazni.

Čuvene priče potiču od Plutarha, koji je pisao vekovima kasnije. U njegovom Životu Solona (17) gotovo svaki prestup kažnjava se smrću: umiru besposličari, a i oni koji ukradu povrće ili voće. Besednik Demad se šalio da Drakonovi zakoni nisu pisani mastilom, nego krvlju. Kada su ga pitali zašto, Drakon je navodno odgovorio da mali prestupi zaslužuju smrt, a da za velike ne može da nađe ništa teže.

Istoričari su oprezni. Foundation of the Hellenic World smatra da je smrt za sve zločine preterivanje, i misli da su gubitak građanskih prava ili progonstvo verovatno bili češći. Jedini zakon koji zaista možemo da pročitamo odnosi se na ubistvo, φόνος, i pažljiviji je od legende: «čak i ako neko ubije nekoga bez namere, biće prognan».

Atinski ustav (7.1) kaže da je ovaj zakon ostao u upotrebi kada su ostali napušteni; Drakonova pravila naziva θεσμοί, a Solonova νόμοι. Godine 409/8. pre n. e. Atinjani su prepisali zakon na kamenu stelu ispred Kraljevske stoe. Oštećeni kamen (EM 6602) nalazi se u Epigrafskom muzeju u Atini, ali priređivači upozoravaju da ne možemo znati koliko čuva Drakonove reči.

Drakonovi zakoni nisu smirili Atinu. Prema Atinskom ustavu, koji se pripisuje Aristotelu (gl. 2), zemlja je bila u rukama malobrojnih. Siromašni seljaci, ἑκτήμοροι ili «šestinari», obrađivali su zemlju bogatih za deo useva, a zajmovi su bili obezbeđeni samim telom dužnika. Ko nije mogao da plati, mogao je biti uhvaćen zajedno sa decom.

Oko 594/3. godine pre n. e. dve strane izabrale su Solona, plemića srednjeg imetka i pesnika, za posrednika i ἄρχων. Njegova prva mera bila je σεισάχθεια, od σείω «tresti» i ἄχθος «teret». Dugovi su ukinuti, a zajam na osobu zabranjen (6.1). U pesmi koju spis navodi (12.4), Solon kaže da je iščupao granično kamenje, ὅροι, pobodeno u Crnu Zemlju, nekad ropkinju a sada slobodnu, i da je vratio ljude prodate u inostranstvo, od kojih neki više nisu govorili atički.

Pojedinosti su neizvesne. Plutarh (15) navodi da je Androtion verovao u samo smanjenje kamate, dok je većina pisaca govorila o potpunom ukidanju. Savremeni istoričari i dalje raspravljaju ko su bili ἑκτήμοροι, koji su deo plaćali i šta su ὅροι obeležavali, a N. G. L. Hammond je zastupao drugi mandat, 592/1. pre n. e., za šire zakone.

Spis kaže da je Solon zadržao četiri klase prema godišnjem prinosu zemlje: πεντακοσιομέδιμνοι, ἱππεῖς, ζευγῖται i θῆτες. Službe su pripadale prvim trima, prema bogatstvu. Θῆτες, nadničari, mogli su da sede samo u skupštini i na sudovima. Spis mu pripisuje i veće, βουλή, od 400 članova (8.4). Navodi tri mere kao najdemokratskije: nema zajmova na osobu, pravo svakoga da traži pravdu za oštećenog, i žalba sudu, ἡ εἰς τὸ δικαστήριον ἔφεσις (9.1).

Njegovi zakoni zapisani su na κύρβεις i postavljeni u Kraljevsku stou. Spis kaže da su utvrđeni na sto godina (7.2), Herodot kaže na deset (1.29). Solon je tada napustio Atinu na deset godina, da ga ne bi pritiskali da ih menja. Nijedna strana nije bila zadovoljna: siromašni su se nadali podeli zemlje, a plemići starom poretku (11.2).

Sukobi su se nastavili. Tridesetdruge godine posle njegovih zakona, Pizistrat je zauzeo Akropolj (14.1). Atina je postala demokratija tek posle Klistena, 508. godine pre n. e. Ali reči ostaju: Grci i dalje služe svoju θητεία, reč srodnu sa θῆτες, a njihov parlament je Βουλή.