Klistenove reforme i rađanje demokratije (508. p. n. e.)

Godine 510. p. n. e. tiranin Hipija, Pizistratov sin, proteran je iz Atine uz pomoć Sparte. Tada su se za vlast borila dva aristokrate: Klisten iz roda Alkmeonida i Isagora, Tisandrov sin. Herodot (5.66) kaže da je Klisten, koji je gubio, „uvukao δῆμος u svoju stranku“ (τὸν δῆμον προσεταιρίζεται). Atinsko državno uređenje (Ἀθηναίων Πολιτεία 20–21) priča istu priču i datira reforme u Isagorino arhontstvo, 508/7. p. n. e.

Isagora je odgovorio pozvavši spartanskog kralja Kleomena. Klisten je napustio grad, a Kleomen je proterao sedam stotina atinskih porodica koje mu je Isagora naveo i pokušao da raspusti Veće (Herodot 5.70–72). Veće je odbilo, narod se podigao, a Kleomen i Isagora su dva dana bili opsednuti na Akropolju; trećeg dana Spartanci su otišli uz primirje. Klisten i prognanici su vraćeni. Kakve god da su bile njegove lične pobude, njegov program sproveo je narod koji se upravo odbranio oružjem; zato mnogi istoričari pre govore o narodnoj revoluciji nego o reformi nametnutoj odozgo.

Klisten je četiri stare jonske file zamenio sa deset novih (φυλαί). Svaka je dobila ime po jednom heroju, svi iz Atike osim Ajanta (Herodot 5.66); prema Atinskom državnom uređenju (21.6), Pitija u Delfima izabrala je desetoricu sa spiska od sto imena. Da bi sastavio file, podelio je Atiku na tri oblasti, grad (ἄστυ), obalu (παραλία) i unutrašnjost (μεσόγειος), a svaku oblast na deset „trećina“ (τριττύες). Svaka fila dobila je žrebom po jednu tritiju iz svake oblasti (21.4). Tako je jedna fila mešala građane, stanovnike obale i seljake iz unutrašnjosti, i nijedan lokalni klan nije mogao da njome vlada.

Osnovna jedinica bio je dem (δῆμος), selo ili gradska četvrt. Uobičajeno savremeno brojanje, rekonstruisano iz kasnijih spiskova Veća, daje 139 dema; antički brojevi se razlikuju, a Herodotova napomena (5.69) da je Klisten svakoj fili dodelio „deset dema“ i dalje je sporna. Svaki dem imao je starešinu, δήμαρχος, i vodio spisak svojih članova, δημόται. Građani su sada zvanično nazivani po demu, a ne po ocu, da se novi građani ne bi izdvajali (21.4): Kalikrat iz dema Peanija, Καλλικράτης Παιανιεύς. Pripadnost je bila nasledna, pa je porodica zadržavala svoj dem i kada bi se preselila.

Nove file postale su kostur države. Staro Veće četiri stotine ustupilo je mesto Veću pet stotina (βουλή), po pedeset članova iz svake file (Atinsko državno uređenje 21.3), pri čemu je svaki dem davao određen broj većnika. Veće je pripremalo pitanja za Skupštinu. Kasnije je pedeset većnika jedne file tokom desetine godine činilo njegov stalni odbor, πρυτανεία, ali nije sigurno da li ta smena potiče od samog Klistena.

Usledile su i druge mere. Godine 501/0. p. n. e. uvedena je zakletva većnika, a Atinjani su počeli da biraju deset stratega (στρατηγοί), po jednog iz svake file (22.2). Atinsko državno uređenje (22.1) pripisuje Klistenu i zakon o ostrakizmu (ὀστρακισμός): jednom godišnje narod je mogao da glasa, pišući imena na krhotinama, i da nekoga udalji na deset godina. Prvi put je primenjen tek 488/7. p. n. e., protiv Hiparha, Harmovog sina, rođaka tiranina (22.3–4). Zbog tog razmaka od dvadeset godina i zbog odlomka istoričara iz IV veka Androtiona, koji izgleda datira zakon kasnije, neki istoričari sumnjaju da ga je uveo Klisten.

Da li je Klisten osnovao demokratiju? Herodot, koji piše otprilike dve generacije kasnije, naziva ga čovekom „koji je Atinjanima uspostavio file i demokratiju“ (6.131: τὰς φυλὰς καὶ τὴν δημοκρατίην). Ali reč δημοκρατία nije posvedočena u Klistenovo doba, i mnogi istoričari misle da je geslo 508/7. p. n. e. pre bila ἰσονομία, „jednakost pred zakonom“ ili „jednak udeo u političkom poretku“. Reč se javlja u atičkoj gozbenoj pesmi o tiranoubicama Harmodiju i Aristogitonu, koji su „učinili Atinu ἰσονόμους“, a sam Herodot hvali atinsku ἰσηγορίη, jednako pravo govora, kao razlog zašto je Atina ojačala posle tiranije (5.78).

Važne su i granice. Učestvovali su samo odrasli muški građani; žene, robovi i meteci nisu, a arhonti su i dalje dolazili iz bogatijih slojeva. Ipak, vezujući građanstvo za spisak lokalnog dema, Klisten je običnim Atinjanima dao mesto, glas i udeo u službama: temelj na kome je izgrađena demokratija Efijalta i Perikla.