Tiranija, oligarhija i aristokratija: oblici vladavine u antičkoj Grčkoj

Antička Grčka nije bila jedna zemlja. Svaki grad-država imao je svoj oblik vladavine, svoje πολίτευμα, i on je vremenom mogao da se menja. Grci su imali jasne reči za te mogućnosti:

• Monarhija (μοναρχία): vlada jedna osoba, od μόνος „sam“ i ἀρχή „vlast“. Kralj je bio βασιλεύς.
• Aristokratija (ἀριστοκρατία): „najbolji“, οἱ ἄριστοι, imaju vlast, κράτος. U praksi su to bile plemićke porodice.
• Oligarhija (ὀλιγαρχία): vlada nekolicina, ὀλίγοι, obično bogati.
• Tiranija (τυραννίς): jedan čovek uzima vlast mimo zakona.
• Demokratija (δημοκρατία): vlast ima narod, δῆμος.

U 4. veku pre n. e. Aristotel ih je rasporedio u parove (Politika 3, 1279a–b). Dobra vlast radi za celu zajednicu, loša za same vladare. Kraljevstvo se izrođava u tiraniju, aristokratija u oligarhiju, a ono što on naziva „ustavnom vladavinom“ u demokratiju, koju opisuje kao vlast u interesu siromašnih. Današnji čitaoci se često iznenade kada vide demokratiju na njegovom lošem spisku.

Za nas je tiranin okrutan vladar. U ranoj grčkoj upotrebi reč je govorila kako je čovek došao do vlasti, a ne kako je koristi: τύραννος je vladao bez zakonskog prava. Rečnik Lidela i Skota smatra je pozajmljenicom, verovatno iz lidijskog ili frigijskog; njeno tačno poreklo nije poznato. Neki su bili surovi. Herodot (5.92) priča da je Periandar iz Korinta zatražio savet od Trasibula iz Mileta, a da je ovaj samo prošao kroz njivu, odsecajući najviše klasove. Periandar je razumeo: treba da se reši najistaknutijih građana.

Najpoznatiji slučaj je Pizistrat iz Atine. Herodot (1.59) kaže da je ranio sebe i svoje mazge, ušao kolima na agoru i tvrdio da su ga napali neprijatelji. Uprkos Solonovom upozorenju, Atinjani su mu izglasali stražu naoružanu toljagama. S njom je zauzeo Akropolj oko 560. pre n. e. Ipak, dodaje Herodot, zadržao je postojeće službenike i zakone. Atinski ustav (16), delo Aristotela ili njegovog učenika, kaže da je pozajmljivao novac siromašnim seljacima i da su njegovu vlast zvali zlatnim dobom Krona. Proteran dvaput, držao je vlast samo 19 od svojih poslednjih 33 godine (gl. 17; Politika kaže 17).

Malo je tiranija dugo trajalo. Aristotel (Politika 5, 1315b) navodi 100 godina za najdužu, u Sikionu, 73 i po godine za Korint, i kaže da je većina bila kratka. U Atini se tiranija završila 510. pre n. e., kada je spartanski kralj Kleomen, uz pomoć Atinjana, proterao Hipiju, Pizistratovog sina.

Mnogim gradovima upravljala je mala grupa. U ranoj Atini najviše službe dodeljivale su se „po poreklu i bogatstvu“ (Atinski ustav 3.1). U Korintu, kaže Herodot, oligarhija roda Bakijada vladala je gradom i ženila se samo među sobom, sve dok je Kipsel, po predanju oko 657. pre n. e., nije zbacio i postao tiranin.

Da li je to bila aristokratija ili oligarhija? Granica nije oštra. Za Aristotela aristokratija služi opštem dobru, a oligarhija bogatima, a prava razlika između oligarhije i demokratije jeste bogatstvo i siromaštvo. O nazivima se moglo raspravljati: navodi da su neki Spartu zvali demokratijom, zbog zajedničkog vaspitanja i zajedničkih obroka, a drugi oligarhijom, jer su se službenici birali, a ne izvlačili žrebom (Politika 4, 1294b). Svedočanstava o većini grčkih oligarhija ima malo, pa mnogo toga ostaje nesigurno.

Čak je i demokratska Atina dvaput pala pod oligarhiju. Godine 411. pre n. e. Četiri stotine su oduzeli vlast skupštini. Godine 404. pre n. e., posle poraza od Sparte, vladala je grupa od trideset ljudi uz podršku Spartanaca. Ubili su najmanje 1.500 ljudi, prema Atinskom ustavu (35.4). Prognanici predvođeni drugim Trasibulom, Atinjaninom, uzvratili su, i demokratija se vratila 403. pre n. e. Ti ljudi su bili oligarhija, a ipak ih pamtimo kao „Trideset tirana“: tada je τύραννος već postalo uvreda.

Sve ove reči još postoje u rečniku novogrčkog jezika Trijandafilidisa, koji pokazuje kako su se pomerale. Πολίτευμα je uobičajena reč za oblik vladavine jedne zemlje, s primerom «Το πολίτευμα της Ελλάδας είναι η κοινοβουλευτική δημοκρατία». Sama država je Ελληνική Δημοκρατία. Μοναρχία sada pripada grčkoj istoriji: na referendumu u decembru 1974. oko 69% glasača odbacilo je monarhiju.

Druge reči su se pomerile. Τύραννος danas može biti svako ko ugnjetava druge, kao u «είναι ένας τύραννος μέσα στο σπίτι», a reč se krije i u τυραννόσαυρος, dinosaurusu. Ολιγαρχία je i mala grupa koja poseduje veliki deo bogatstva zemlje, οικονομική ολιγαρχία. Αριστοκρατία je i društvena klasa, a ironično se za nadmenu osobu kaže «βαριά αριστοκρατία». Opstali su i delovi reči: od ἄριστος dolazi άριστα, najviša ocena u školi, a ὀλίγος je postalo λίγος, „malo“.

Najveće iznenađenje je δορυφόρος. To je bio naoružani stražar tiranina, a Herodot pazi da kaže da Pizistratovi ljudi nisu bili δορυφόροι, nego nosioci toljaga. Danas znači satelit, moderno značenje po uzoru na francusko i englesko satellite.