Trgovina, brodovi i luka Pirej u staroj Grčkoj

Atina je imala mnogo stanovnika, a nedovoljno žita, pa je hrana morala da dolazi izdaleka brodovima. U IV veku p. n. e. govornik Demosten rekao je Atinjanima da uvoze više žita (σῖτος) nego bilo koji drugi narod. Rekao je i da sa Crnog mora stiže onoliko žita koliko sa svih drugih mesta zajedno. Žito je stizalo i sa Sicilije i iz Egipta.

Brodovi su donosili i mnogo druge robe. U govoru koji je zapisao istoričar Tukidid, Perikle se hvali da plodovi celog sveta stižu u Atinu. Mesto gde je roba stizala i prodavala se zvalo se ἐμπόριον, to jest trgovačka luka. Onaj ko je kupovao i prodavao robu daleko od kuće bio je ἔμπορος, trgovac. Grci i danas koriste obe reči: εμπόριο znači trgovina, a έμπορος i dalje znači trgovac.

Isprva su Atinjani držali brodove u Faleronu, zalivu otvorenom prema vetru i talasima. Sasvim blizu bilo je bolje mesto: Pirej (Πειραιεύς).

Oko 493. p. n. e. atinski vođa Temistokle počeo je da utvrđuje Pirej. Tukidid kaže da mu se to mesto dopalo jer je imalo tri prirodne luke. Od 483. p. n. e. ubedio je Atinjane i da izgrade veliku flotu. Svaka luka imala je svoj posao:

• Κάνθαρος, najveća, služila je uglavnom za trgovinu. Današnja centralna luka nalazi se na istom mestu.
• Ζέα, koja se danas zove Πασαλιμάνι, bila je verovatno glavna baza ratnih brodova. Natpisi iz IV veka p. n. e. pominju ovde 196 brodskih hangara. U tim dugim natkrivenim zgradama, zvanim νεώσοικοι, stajali su ratni brodovi izvučeni iz vode.
• Μουνιχία, koja se danas zove Μικρολίμανο, imala je 82 brodska hangara.

U 5. veku p. n. e. arhitekta Hipodam iz Mileta isplanirao je grad u pravilnim blokovima. Istoričari se ne slažu oko tačnog datuma. Između 461. i 457. p. n. e. Atinjani su sagradili Duge zidove, dugačke oko 6 kilometara, od grada do luke. Zahvaljujući njima hrana je mogla da stigne u Atinu morem čak i kada je neprijateljska vojska bila pred gradom. Kada je Atina 404. p. n. e. izgubila dugi rat protiv Sparte, zidovi su srušeni. Konon ih je ponovo sagradio 393. p. n. e.

Trgovački brod (πλοῖον) plovio je sporo: najveća brzina bila mu je oko šest čvorova, to jest 11 kilometara na sat. Mnogi brodovi nosili su tovar (φορτίον) od 100 do 150 tona. Najveći su nosili oko 400 tona. Brodovi su plovili uglavnom leti, otprilike od maja do oktobra.

Trgovci su obično pozajmljivali novac da kupe robu, a zatim iznajmljivali mesto na brodu. Mnogi vlasnici brodova bili su stranci, a ne Atinjani. Kamate su bile visoke, ali trgovac je vraćao novac samo ako tovar stigne bezbedno. Oluje i gusari bili su prava opasnost. Istoričari upozoravaju da o tim ljudima znamo prilično malo.

U Pireju su trgovci pokazivali robu na tržištu koje se zvalo δεῖγμα. Danas δείγμα znači uzorak. Kod Kirenije na Kipru ronioci su pronašli grčki trgovački brod iz oko 300. p. n. e. Na njemu su bile stotine glinenih posuda (ἀμφορεῖς), većina sa Rodosa, bademi u ljusci i najmanje 27 mlinskih kamenova. Ništa ne pokazuje da je išao ka Pireju, ali se vidi kako je izgledao pravi tovar.

Godine 86. p. n. e. rimski vojskovođa Sula zauzeo je Pirej i spalio ga, i ovog puta zidovi nisu ponovo sagrađeni. Luka se smanjila, ali su brodovi i dalje koristili njene bezbedne vode. U srednjem veku mornari su je zvali Porto Leone, luka lava, jer je na ulazu stajao ogroman mermerni lav. Godine 1687–1688. mletačka flota odnela je lava u Veneciju.

Godine 1834. Atina je postala prestonica nove grčke države, a luka je ponovo počela da raste. Narednih godina tamo su se naselili ljudi sa ostrva kao što su Hios i Hidra. Danas se luka Pirej predstavlja kao prirodna luka Atine i glavna kapija Grčke. Odavde trajekti plove ka ostrvima, a kontejnerski i kruzerski brodovi dolaze iz celog sveta.