Novac u staroj Grčkoj: drahma i atinska sova

Davno, ljudi nisu plaćali novčićima. Razmenjivali su stvari: kozu za malo pšenice ili maslinovo ulje za ćup. Plaćali su i komadima metala. Metal su merili na vagi, da bi znali koliko vredi.

Istoričar Herodot je pisao da su Lidijci, narod na zapadu današnje Turske, prvi napravili novčiće od zlata i srebra. Uskoro su i grčki gradovi napravili svoje novčiće. Novčić se na grčkom kaže νόμισμα. Na početku je ta reč značila nešto što svi pristaju da koriste, običaj.

Neke grčke reči za novac starije su od novčića. U davna vremena kao novac su služili gvozdeni ražnjevi ili ekseri. Jedna reč za takav ražanj bila je ὀβολός. Šest ražnjeva činilo je šaku, δραχμή. Ta reč dolazi od glagola koji znači „zgrabiti“. Kasnije su stara imena ostala i postala imena malih srebrnih novčića.

U staroj Atini novac je funkcionisao ovako:

• 6 obola činilo je 1 drahmu.
• 100 drahmi činilo je 1 minu, μνᾶ.
• Talent, τάλαντον, bio je najveća jedinica od svih. To je bila ogromna suma.

Obol je bio sićušan srebrni novčić, dobar za sitne kupovine na pijaci. Atinjani su kovali i veliki novčić vredan četiri drahme, τετράδραχμον. Jedan takav novčić teži oko 17 grama srebra.

Na pijaci, agori, menjač novca sedeo je za stolom. Sto se na grčkom kaže τράπεζα. Posetioci su dolazili iz drugih gradova sa drugim novčićima, a on ih je menjao za atinski novac. Zato se banka na grčkom i danas zove τράπεζα, a bankar je τραπεζίτης. Na starogrčkom, τραπεζίτης je bio menjač novca.

I sitniš je imao svoju reč: κέρμα. Grci i danas kažu κέρματα za novčiće u novčaniku.

Atina je počela da kuje svoje čuvene novčiće od četiri drahme krajem 6. veka pre n. e. Stručnjaci se ne slažu oko tačne godine: većina kaže oko 515. pre n. e., ali predlozi idu otprilike od 525. do 510. pre n. e. Na prednjoj strani bila je glava boginje Atine, sa šlemom. Na zadnjoj strani bila je njena ptica, sova, γλαῦξ, sa malom maslinovom grančicom i mesecom. Tri slova, ΑΘΕ, značila su „Atinjana“. Ljudi su ove novčiće zvali jednostavno „sove“.

Srebro, ἄργυρος, dolazilo je iz rudnika Laurion, južno od Atine. Oko 483. pre n. e. rudari su našli mnogo novog srebra. Svaki građanin je trebalo da dobije po deset drahmi. Ali vođa po imenu Temistoklo, priča Herodot, ubedio je Atinjane da umesto toga sagrade 200 ratnih brodova. Uskoro su se ti brodovi borili za Grčku protiv Persijanaca.

Sove su se koristile u celom grčkom svetu, čak i u gradovima koji nisu voleli Atinu. U jednoj Aristofanovoj komediji neko vidi sovu i pita: „Ko je doneo sovu u Atinu?“ To je bila šala, jer je Atina već imala sova napretek. Dalje u istom komadu, ptice obećavaju sudijama „sove iz Lauriona“. Te sove, kažu, saviće gnezda u njihovim kesama i izleći će sitniš, κέρματα.

Drahma je živela veoma dugo. Posle grčkog rata za nezavisnost, guverner Joanis Kapodistrijas je 1828. iskovao prve novčiće nove grčke države. Zvali su se „feniksi“, po ptici koja se ponovo rađa iz vatre. Godine 1832. vratilo se staro ime: Grčka je opet imala drahmu. Koristila ju je do 2002, kada je njeno mesto zauzeo evro.

Mnoge reči za novac i danas žive u grčkom jeziku:

• οβολός je mali novčani prilog za dobar cilj. Na kutiji za priloge može da piše «Δώστε τον οβολό σας», „Dajte svoj obol“.
• νόμισμα je novčić ili valuta jedne zemlje. Na Novu godinu grčke porodice seku kolač, βασιλόπιτα, u kojem je sakriven novčić. Ko ga nađe, imaće sreće cele godine.
• τάλαντο je danas talenat, dar za muziku ili umetnost.