Trijera: grčki ratni brod

Reč τριήρης znači brod sa tri reda vesala. Trijera je imala ta tri reda sa svake strane, jedan iznad drugog. Gornji veslači bili su θρανῖται. Ispod njih sedeli su zigiti, a sasvim dole talamiti.

Posada je imala oko 200 ljudi, a oko 170 njih bili su veslači. Ostali su bili oficiri, mornari, 10 vojnika i 4 strelca. Svirač na fruli davao je ritam, da bi se sva vesla kretala zajedno.

Glavni je bio τριήραρχος, trijerarh. U Atini je to bio bogat građanin. Morao je da opremi brod i da se brine o njemu, a u ratu je mogao da zapoveda njime. Za veslače je postojao i κελευστής, oficir koji im je davao naređenja. Grčki još ima tu reč: danas je κελευστής podoficir u mornarici, otprilike u činu vodnika u kopnenoj vojsci.

Ko su bili veslači? Naši izvori ne daju jedan odgovor. Stranica grčkog Ministarstva kulture kaže da su verovatno svi bili slobodni građani Atine. Kod Tukidida (1.143) Perikle govori o građanima, meticima (strancima koji su živeli u Atini) i stranim mornarima. Tukidid pominje i robove uz atinsku flotu na Siciliji (7.13).

Veslanje je bio plaćen posao. Za veliku flotu poslatu na Siciliju 415. p. n. e. Atina je svakom mornaru plaćala jednu drahmu dnevno, a trijerarsi su gornjim veslačima davali dodatni novac (6.31).

Veslači su nosili svoje stvari. Tukidid (2.93) priča o mornarima sa Peloponeza koji su morali da idu peške do mora, svaki sa veslom, jastučetom i kožnom omčom za veslo.

Njegova najuzbudljivija priča je iz 427. p. n. e. Atina je izglasala da se ubiju muškarci Mitilene, na Lezbosu, a onda se predomislila. Druga trijera pojurila je za prvom. Posada je jela ječam sa vinom i uljem dok je veslala, a spavala je na smenu. Stigli su u poslednji čas (3.49).

Prednji deo broda bio je πρῷρα, a zadnji πρύμνη. Napred je trijera imala svoje oružje, kljun za probijanje ili ἔμβολον: oštar drveni vrh pokriven bronzom. Posada je brzo veslala i udarala u bok neprijateljskog broda, da ga potopi. Trijera je imala i jedra, ali u bici su najvažnija bila vesla. Ksenofont (Anabaza 6.4.2) kaže da je trijera mogla da stigne veslanjem od Vizantiona do Herakleje za jedan dug dan.

Ko ju je izmislio? Tukidid (1.13) navodi da se govorilo kako je Korint bio prvo mesto u Grčkoj gde su gradili trijere. Kaže i da je Aminoklo, graditelj brodova ili ναυπηγός iz Korinta, napravio četiri broda za Samos, oko 300 godina pre kraja Peloponeskog rata. To je oko 700. p. n. e. Istoričari se još ne slažu: neki datiraju prve trijere kasnije, a neki misle da su prvi bili Feničani.

Godine 483/482. p. n. e. Atinjani su našli bogatu žicu srebra u Lavrionu. Temistokle ih je ubedio da novac potroše na brodove. Do 480. p. n. e. Atina je imala 200 brodova, najveću flotu u Grčkoj, baš na vreme za bitku kod Salamine.

Dugo su se naučnici raspravljali o trijeri. Mnogi su sumnjali da brod sa veslima na tri nivoa zaista može da radi. Godine 1982. istoričar Džon Morison, brodski inženjer Džon Kouts i Frenk Velš osnovali su Trireme Trust da provere tu ideju. Koristili su stare tekstove i slike, kao što je reljef Lenorman, isklesan u kamenu.

Grčka ratna mornarica odlučila je da napravi brod. Grčki tesari radili su u brodogradilištu u Keraciniju, blizu Pireja, od 1985. do 1987. godine. Brod je dug 36,9 metara i širok 5,5 metara. U avgustu 1987. dobio je ime Ολυμπιάς.

Od 1987. do 1994. dobrovoljci su na njemu veslali u šest proba na moru, sa 170 vesala na tri nivoa. Probe su pokazale da se na njemu može veslati dobro i brzo. Godine 1993. bio je i na reci Temzi u Engleskoj.

Njegove probe na moru su završene. Godine 2017. Trireme Trust je rekao da više nije dovoljno čvrst za oglede. Prema jednoj grčkoj vesti, mornarica je 1997. odlučila da ga koristi samo kao eksponat. Ipak, 2004. je nosio olimpijski plamen, a muzej mornarice kaže da i dalje učestvuje u proslavama i pravi plovidbe s posetiocima. Mornarica i dalje brine o njemu.