Žene u Sparti

U većini grčkih gradova devojčice su ostajale kod kuće i učile da rade s vunom. Sparta je bila drugačija. Ksenofont, Atinjanin koji je živeo uz spartanskog kralja Agesilaja, kaže da su devojčice u Sparti morale da vežbaju telo kao i dečaci, uz trke i takmičenja u snazi. Odeću su, kaže, mogle da prave robinje.

Plutarh, vekovima kasnije (Likurg 14), dodaje pojedinosti: devojčice su trčale, rvale se i bacale δίσκος i koplje. Obojica navode isti razlog: snažne majke imale bi snažnu decu. Glagol za ovo vežbanje bio je γυμνάζω, koji Grci i danas koriste u teretani.

Na nekim praznicima, kaže Plutarh, devojke su igrale i pevale u laganoj odeći pred mladićima, a gledali su kraljevi i starešine. Rugale su se mladićima koji su se loše poneli i hvalile hrabre. Drugi grčki pisci smatrali su sve to šokantnim ili fascinantnim.

Najpoznatija Spartanka je Gorgo, ćerka kralja Kleomena i žena Leonide. Herodot priča dve priče o njoj. Sa osam ili devet godina upozorila je oca da će ga stranac koji mu nudi novac potkupiti (5.51). Kasnije, kada je stigla poruka skrivena pod voskom prazne tablice, samo je ona odgonetnula trik (7.239). Herodot dodaje: „kako su mi rekli“.

Zbirka u Plutarhovim Moralia, Izreke spartanskih žena (žena iz Lakonije bila je Λάκαινα), sadrži mnogo kratkih, oštrih rečenica. U jednoj (241f) majka bez imena pruža sinu njegov ἀσπίς i kaže: „Dete, ili s ovim ili na ovome“, ἢ τὰν ἢ ἐπὶ τᾶς. Vojnik koji beži bacao je težak štit, pa reči izgleda znače: vrati se kao pobednik ili mrtav. I sami antički pisci nisu se slagali oko drugog dela: pao na štit ili donesen kući na njemu?

Neki grčki sajtovi kažu da je Gorgo ove reči rekla Leonidi. Plutarhova zbirka to ne kaže; svedočanstvo kod kasnijeg pisca Stobeja pripisuje rečenicu Gorgo. Ove priče su zapisane mnogo kasnije, a neke, poput onih o majkama koje ubijaju kukavne sinove, možda pokazuju šta su drugi voleli da zamišljaju o Sparti.

Plutarh kaže da su, pošto su muškarci toliko često bili u ratu, žene same upravljale kućom, a muževi su ih zvali δέσποιναι, „gospodarice“ (Likurg 14). Najjače svedočanstvo potiče od Aristotela, iz IV veka pre n. e.: gotovo dve petine zemlje pripadale su ženama, jer su mnoge ćerke nasleđivale, a porodice davale velike miraze, svaki προίξ (Politika 2, 1270a). On to nije odobravao. Tvrdio je i da su žene imale previše uticaja i da su tokom tebanske invazije 370/69. pre n. e. izazvale više pometnje nego neprijatelj. Bio je kritičar, a ne nepristrasan svedok.

Plutarh kaže i da je Likurg podelio zemlju na jednake parcele, svaka κλῆρος (Likurg 8). Mnogi istoričari danas u to sumnjaju. Stiven Hodkinson tvrdi da pisci klasičnog doba pokazuju privatne, nejednake posede, koji su prelazili na decu oba pola, i da su jednake parcele kasnija izmišljotina.

I brak je bio neobičan. Prema Plutarhu (Likurg 15), nevesta je bila „oteta“, šišali su je kratko i oblačila je muški ogrtač i sandale. Njen mladi muž nastavljao je da živi sa drugovima i tajno ju je posećivao. Ksenofont (Lakedemonski ustav 1.7–9) dodaje da je stariji muž mogao da dovede u kuću mlađeg muškarca da bi imao decu.

Kiniska, ćerka kralja Arhidama i sestra kralja Agesilaja, gajila je konje i, kako kaže Pausanija (3.8.1), bila je prva žena sa olimpijskom pobedom. Pobedila je svojim ἅρμα, kolima, kao vlasnica konja; istraživač Moreti predložio je Igre iz 396. i 392. pre n. e., ali su datumi procene. Pausanija je video njen spomenik u Olimpiji, sa kolima, kočijašem i njenom statuom (6.1.6). Pronađena je baza sa stihovima u njeno ime: nazivaju je jedinom ženom u Grčkoj koja je osvojila ovaj venac.

Zašto se takmičila? Pausanija kaže da je silno želela da pobedi. Plutarh (Agesilaj 20) kaže da ju je nagovorio brat, da pokaže kako pobeda kolima dokazuje samo bogatstvo, a ne izvrsnost. Ne možemo znati ko je u pravu.

To je problem cele ove stranice. Nije sačuvana nijedna priča neke Spartanke, a glavni pisci bili su muškarci koji nisu bili Spartanci i koji su koristili žene da bi hvalili ili napadali spartanski sistem. Kao što je utvrdila Sara Pomeroj, autorka prve celovite knjige o toj temi, dokazi su krhki. Spartanke su verovatno imale više slobode od Atinjanki, ali „slobodne“ je naša reč, ne njihova. Ksenofont je ipak video majčinstvo kao najvažniji zadatak slobodne žene.