Predznaci, snovi i proricanje u staroj Grčkoj

Zamisli da polaziš na dug put. Pored tebe proleti velika ptica ili neko kraj tebe kine. Da li bi stao da razmisliš? Mnogi stari Grci bi to uradili. Verovali su da bogovi šalju znake o onome što će se desiti. Takav znak zove se predznak, a čitanje znakova zove se proricanje, na grčkom μαντική.

Grčka reč za predznak bila je οἰωνός. Kod Homera često znači veliku pticu grabljivicu, na primer orla. Pošto su ljudi čitali znake iz tih ptica, reč je počela da znači sam znak. Stručnjak za znake bio je prorok, μάντις. Homer kaže da je prorok Kalhant bio najbolji među onima koji su čitali ptice (Ilijada 1.69).

Čak je i kijanje moglo da znači nešto. Ksenofont priča da je jedan vojnik kinuo dok je on govorio vojsci, i da su se svi ljudi poklonili bogu. Ksenofont je to nazvao predznakom Zevsa Spasitelja (Anabaza 3.2.9).

Drama Okovani Prometej, koju tradicija pripisuje Eshilu, nabraja glavne načine (stihovi 484–499): snove, slučajne reči (κληδών), susrete na putu, let ptica i unutrašnje organe žrtvenih životinja, σπλάγχνα, koji su se procenjivali po glatkoći, boji žuči i režnju jetre. Platon čak smešta sedište proricanja u jetru, ἧπαρ (Timej 71e). Mogla je da bude dovoljna i slučajna reč: spartanski zapovednik upitao je jednog posetioca za ime, čuo „Hegesistrat“, otprilike „vođa vojske“, i odgovorio «δέκομαι τὸν οἰωνόν», „prihvatam predznak“ (Herodot 9.91). Aristofan se šali u Pticama (719–721) da ljudi „pticom“, ὄρνις, nazivaju slučajnu reč ili kijanje.

Studija Majkla Flauera o prorocima prikazuje ih kao često dobro plaćene i poštovane, i kaže da vojske nikuda nisu išle bez proroka. Kod Plateje 479. godine p. n. e. Grcima je služio prorok Tisamen. Herodot kaže da su Spartanci stajali pod persijskim strelama, jer žrtve nisu bile povoljne, dok se Pausanija nije pomolio Heri (9.61–62). Njegova reč za povoljne rezultate je καλά (9.36).

Godine 415. p. n. e. oštećenje hermi izgledalo je kao predznak za pohod na Siciliju (Tukidid 6.27). Godine 413. p. n. e. mesec se pomračio baš kada su Atinjani bili spremni da otplove iz Sirakuze. Proroci su rekli da treba čekati dvadeset sedam dana, i Nikija se složio. Tukidid primećuje da je Nikija bio previše sklon takvim stvarima (7.50). Malo ih je iz te vojske stiglo kući (7.87).

San se zvao ὄνειρος ili ὄνειρον, ali Grci su znali da snovi mogu da lažu. U Ilijadi (2.6) Zevs namerno šalje Agamemnonu lažni san. U Odiseji (19.562–567) Penelopa kaže da snovi prolaze kroz dve kapije: oni kroz slonovaču varaju, a oni kroz rog se ostvaruju. Kada je Ksenofont sanjao da je munja udarila u kuću njegovog oca, probudio se prestravljen i mogao je da čita san na dva načina, kao dobar i kao loš (Anabaza 3.1.11–12).

Snovi su mogli i da leče. U svetilištima Asklepija bolesnici su spavali u nadi da će ih bog posetiti. To se zove inkubacija. U Epidauru su priče o izlečenjima, ἰάματα, postavljene na kamene stele u drugoj polovini 4. veka p. n. e. Uobičajena priča je da hodočasnik spava u ἄβατον, sanja da je izlečen i sutradan odlazi zdrav. To su svedočanstva vere, a naučnici upozoravaju da se kasniji izvori ne koriste za opisivanje starijih obreda.

Artemidor je napisao priručnik za tumačenje snova u pet knjiga, koji se obično datira između sredine 2. i početka 3. veka n. e. On razlikuje ὄνειρος, koji proriče budućnost, od ἐνύπνιον, koje nastaje iz želje, straha ili previše ili premalo hrane i ne znači ništa.

Predznaci su se jednostavno dešavali, ali moglo je i da se postavi pitanje. Delfi su čuveno proročište. U Dodonu su ljudi dolazili da čuju volju Zevsa iz njegovog visokog hrasta (Odiseja 14.327–328). Tamo je pronađeno više od 4.000 malih olovnih pločica s pitanjima, datiranih od 6. do sredine 2. veka p. n. e. Većina je privatna: „Da li je Pistos ukrao vunu iz dušeka?“ „Hoćemo li ja, brod i moj tovar biti bezbedni na putovanju koje činim do Kartagine?“ Godine 2023. pločice su upisane u Unesko registar Pamćenje sveta.

Nisu svi slušali. U 12. pevanju Ilijade Polidamant čita kao upozorenje orla koji ispušta zmiju. Hektor odgovara da ga nije briga kuda ptice lete: «εἷς οἰωνὸς ἄριστος ἀμύνεσθαι περὶ πάτρης», jedan je predznak najbolji, boriti se za otadžbinu (12.243).

Reči su preživele praksu, često s novim značenjem. Τέρας je bio čudesni znak, a danas je čudovište. Ὄρνις je bila svaka ptica, a όρνιθα je danas kokoška. Μαντεύω danas može da znači prosto „pogađam“. U noći između 23. i 24. juna neke grčke zajednice čuvaju ili obnavljaju običaj κλήδονας, čije ime potiče od κληδών. Novinski tekstovi ga nazivaju ostatkom iz antike. Poreklo reči je jasno; neprekinut obred mnogo je teže dokazati.