Sicilijanska ekspedicija (415–413. p. n. e.)

Godine 415. p. n. e., za vreme nesigurnog Nikijinog mira, poslanici iz Egeste (Segeste) na zapadu Sicilije zatražili su od Atine pomoć protiv Selinunćana. Skupština je izglasala šezdeset brodova pod tri stratega, Alkibijadom, Nikijom i Lamahom (Tukidid 6.8.2). Objavljeni ciljevi bili su pomoć Egesti i obnova Leontinija, ali Tukidid kaže da je najistinitiji motiv bila vlast nad celim ostrvom (6.6.1). Nikija, protivnik plana, tražio je mnogo veću silu u nadi da će obeshrabriti glasače. Desilo se suprotno: «ἔρως ἐνέπεσε τοῖς πᾶσιν», strast je obuzela sve (6.24.3).

Sila koja je krenula sa Kerkire imala je 134 trireme (τριήρεις) i 5100 hoplita (6.43). Nijedan grčki grad sam, piše on, dotad nije poslao tako skupu i sjajnu silu (6.31.1). U klasičnom grčkom στόλος je mogao da znači i pohod i flotu; u novogrčkom στόλος je flota. Pre polaska, herme u Atini su za jednu noć unakažene (6.27), a sumnja je pala na Alkibijada. Pozvan na suđenje, pobegao je u Turijama (6.61) i savetovao Spartancima da pošalju zapovednika u Sirakuzu (6.91.4).

Sirakuza je bila kolonija Korinta (6.3.2). Godine 414. p. n. e. Atinjani su držali visove Epipola i gradili zidove da odseku grad: to je πολιορκία, opsada. Lamah je poginuo u borbi kod močvare (6.101.6), pa je od tri zapovednika ostao samo Nikija. Zidovi su bili skoro gotovi kada je stigao Spartanac Gilip, a Tukidid kaže da je Sirakuza bila u pravoj opasnosti (7.2.4). Nikija je tada pisao Atini: neka povuku vojsku ili pošalju drugu jednako veliku, a njega neka smene zbog bolesti bubrega (7.15.1).

Atina ga nije smenila. Poslala je Demostena i Eurimedonta sa oko 73 broda i skoro 5000 hoplita (7.42.1), iako je Sparta u proleće 413. p. n. e. počela da utvrđuje Dekeleju u Atici (7.19.1), što Tukidid ubraja u glavne uzroke propasti Atine (7.27.3). Noćni napad na Epipole nije uspeo (7.43–44), i stratezi su se spremili za odlazak. Tada je došlo do pomračenja Meseca. Nikija, po Tukididu previše odan proricanju, odbio je čak i da razgovara o odlasku dok ne prođe „tri puta devet dana“ (7.50.4). NASA-in katalog istorijskih pomračenja beleži potpuno pomračenje Meseca 28. avgusta 413. p. n. e., uz opsadu Sirakuze. Mnogi drugi prikazi navode 27. avgust.

Sirakužani su zatvorili ulaz u Veliku luku usidrenim brodovima (7.59.3). Atinjani su pokušali da se probiju i izgubili ναυμαχία, pomorsku bitku, dok je njihova vojska gledala sa obale (7.70–71). Otišli su kopnom, po Tukididovom broju ne manje od 40.000 ljudi (7.75.5), ostavivši bolesne i ranjene. Na reci Asinar ljudi su umirali u vodi, još pokušavajući da piju (7.84). Nikija se predao Gilipu (7.85.1); njega i Demostena ubili su protiv Gilipove volje (7.86.2).

Ostali zarobljenici spušteni su «ἐς τὰς λιθοτομίας», u kamenolome (7.86.2); Diodor ih naziva λατομίαι (13.19.4). Tukidid opisuje prepunu jamu bez krova, vrele dane i hladne jesenje noći, i mrtve nagomilane među živima. Svaki čovek dobijao je dnevno jednu κοτύλη (mala mera) vode i dve žita, tokom osam meseci (7.87.1–2). Posle oko sedamdeset dana svi su prodati, osim Atinjana i Grka sa Sicilije i iz Italije (7.87.3). On navodi najmanje 7000 zarobljenika i priznaje da je tačan broj teško utvrditi (7.87.4); kod Diodora ima 7000 zarobljenih i 18.000 ubijenih (13.19.2). Plutarh kaže da je većina Atinjana umrla u kamenolomima i prenosi, kao glasinu, da su se neki spasli recitujući Euripida (Nikija 29). Tukidid ne imenuje kamenolom: Livius ukazuje na Latomia dei Cappuccini, a jedan sicilijanski obrazovni sajt prosto na kamenolome parka Neapolis.

Tukidid ovo naziva najvećim događajem rata, slavnim za pobednike i pogubnim za pobeđene: «ὀλίγοι ἀπὸ πολλῶν», malobrojni od mnogih vratili su se kući (7.87.5–6). U Atini isprva nisu verovali vesti, a zatim su se okomili na govornike i proroke koji su podsticali pohod, iako su za njega sami glasali (8.1.1). Nije bilo dovoljno brodova, novca ni posada, a podređeni saveznici bili su spremni na pobunu (8.1.2, 8.2.2). Sparta je sklopila ugovor s persijskim kraljem (8.18). Ipak, Atina se borila sve do predaje 404. p. n. e.

Zašto je propala? Tukidid daje sud u 2.65.11: ekspedicija nije bila toliko greška u proceni neprijatelja koliko propust onih koji su ostali kod kuće, čije su lične svađe oko vođstva nad narodom uskratile vojsci potrebnu podršku. Ipak, njegova priča naglašava i Nikijino oklevanje (7.42.3) i pomračenje (7.50.4), a Atina je zaista poslala drugu vojsku (7.42.1). H. D. Vestlejk (1958) primećuje da je nejasna formulacija u 2.65.11 podelila savremene istraživače. Ispitni odgovor treba da citira ovaj odlomak i da ga proveri prema knjigama 6 i 7, a ne da ga uzme kao rešen.