Ksenofontova Anabaza: pohod Deset hiljada

Grčki naslov je Κύρου Ἀνάβασις, „Kirov uspon“. Ἀνάβασις je pohod od obale ka unutrašnjosti, a delo počinje samim glagolom: kada je Darije II bio na samrti, Kir se „popeo“, ἀναβαίνει, do oca (1.1.2). Pošto je Artakserkso II postao kralj, Kir je naumio da starijem bratu otme presto i pod lažnim izgovorima je regrutovao grčke vojnike, mnoge od njih na Peloponezu (1.1.6).

Ksenofont daje tačne brojeve. U Kelenama je Kir izbrojao oko jedanaest hiljada hoplita i dve hiljade peltasta (1.2.9); na smotri pred bitku 10.400 hoplita i 2.500 peltasta (1.7.10). Ime „Deset hiljada“ je zaokružen broj. Brojevi koje prenosi za kraljevu vojsku, 1.200.000 ljudi, nisu verodostojni, i savremeni istoričari ih odbacuju.

Bitka je vođena 401. p. n. e. severno od Vavilona. Grci su pobedili na svom krilu, ali Kir je jurnuo na brata uz povik „Vidim ga“, ranio ga i poginuo (1.8.26–27). Ksenofont nigde ne imenuje mesto: ime Kunaksa posvedočeno je samo kod Plutarha, u Životu Artakserksa.

Bez Kira, Grci su ostali zarobljeni duboko u carstvu. Satrap Tisafern je pozvao njihove stratege k sebi, uhapsio ih, a lohagi koji su čekali napolju su posečeni (2.5.31–32). Tek tada se Ksenofont predstavlja, u trećem licu: Atinjanin koji je došao „ni kao strateg, ni kao lohag, ni kao vojnik“, već na poziv svog prijatelja Proksena (3.1.4). Posavetovao se sa Sokratom, koji ga je poslao u Delfe (3.1.5–7), a u noći očaja sanjao je munju kako udara u očevu kuću (3.1.11). Još pre svitanja oficiri su izabrali nove zapovednike, i Ksenofont je izabran na Proksenovo mesto (3.1.47).

Pohod na sever vodio je kroz planine Karduha i snegove Jermenije. Ksenofont ga meri u σταθμοί, etapama jednodnevnog marša, i u παρασάγγαι, persijskoj meri za razdaljinu. Grci su stigli do mora kod Trapezunta, grčke kolonije Sinope (4.8.22), a u Kerasuntu je prebrojavanje dalo 8.600 preživelih (5.3.3). Rezime na kraju, koji neki priređivači smatraju kasnijim dodatkom, broji 215 etapa i 1.150 parasanga za ἀνάβασις i κατάβασις, za godinu i tri meseca (7.8.26).

Jedan mesni vodič obećao je da će vojsku za pet dana dovesti do mesta „odakle će videti more“ (4.7.20). Petog dana stigli su do planine po imenu Θήχης. Kada je prethodnica stigla na vrh i ugledala more, „podigla se velika vika“, κραυγὴ πολλὴ ἐγένετο (4.7.21). Ksenofont, u zaštitnici, pomislio je da spreda napadaju novi neprijatelji. Kako je buka rasla, uzjahao je konja i pojurio napred s konjicom, „i uskoro čuju vojnike kako viču θάλαττα θάλαττα i prenose reč dalje“ (4.7.24).

• ἀκούουσι βοώντων: istorijski prezent, i ἀκούω s genitivom osoba koje se čuju.
• θάλαττα: atičko ττ tamo gde jonski i većina drugih dijalekata imaju σσ (Smyth § 78).
• παρεγγυώντων: reč se prenosila duž kolone, kao i u 4.7.25.

Na vrhu su ljudi uplakani grlili stratege i lohage, a zatim nagomilali kamenje u veliku humku, κολωνός, i na njoj posvetili kože, štapove i zaplenjene štitove (4.7.25–26). Gde se nalazio Teh i danas je sporno: pošto se more vidi sa mnogih vrhova iza Trabzona, Taplin i Brenan (2023) tvrde da svaka identifikacija ostaje pretpostavka.

Ksenofont, Grilov sin, rođen je u atičkom demu Erhiji oko 430–425. p. n. e. O sebi piše gotovo uvek u trećem licu, kao „Ksenofont Atinjanin“. U Helenskoj istoriji (3.1.2) one koji žele da saznaju o Kirovom pohodu i povratku do mora upućuje na pripovest „Temistogena iz Sirakuze“. Već je Plutarh to shvatio kao pseudonim, i mnogi naučnici prihvataju da je Anabaza najpre kružila pod tim imenom, što bi objasnilo i distancirani glas u trećem licu. To je hipoteza, ne činjenica; moguće je i da je delo izlazilo knjigu po knjigu.

Distancu ne treba brkati s nepristrasnošću. Ksenofont sebi daje duge govore i najbolje odluke, a kasnije knjige odgovaraju na optužbe koje su protiv njega iznete u vojsci (5.6–8). Ipak, Anabaza se ceni kao istorijski izvor zbog tačnih razdaljina i opisa naroda, reka i sela širom Persijskog carstva. Onima koji uče grčki ona spaja jasnu atičku prozu sa snažnom pripovešću, pa se njene bitke, skupštine i prizor na Tehu često biraju za prevođenje.