Euripidova Medeja: sadržaj i teme

Medeja je tragedija Euripida iz Atine. Radnja se odvija ispred jedne kuće u Korintu. Medeja dolazi iz Kolhide, zemlje daleko od Grčke. Pomogla je Jasonu da osvoji zlatno runo, napustila je očev dom i otplovila s njim (476–485). Imaju dva mala sina. Kad drama počinje, Jason ju je već napustio da bi se oženio kćerkom Kreonta, kralja Korinta. Kreont tada naređuje Medeji da napusti grad s decom. Ona moli za još jedan dan i on joj ga daje (340–356).

Taj dan koristi za osvetu. Tuda prolazi Egej, kralj Atine, i ona ga navodi da se zakune da će joj dati sigurno utočište. Šalje sinove princezi s darovima, finom haljinom i zlatnim vencem. Darovi su otrovani i princeza i Kreont umiru. Zatim Medeja ubija svoja dva sina, u kući, da Jason ne bi imao više dece (803–806). To je najstrašniji čin u drami i sama drama ga naziva strašnim. Na kraju izmiče Jasonu na kolima koja joj je dao Sunce, njen deda, i odlazi u Atinu.

U svom prvom velikom govoru (214–266) Medeja se obraća ženama iz Korinta, koje čine hor. Stranac, ξένος, kaže ona, mora da se prilagodi gradu (222). Zatim poredi njihov život sa svojim. One imaju grad i očev dom. Ona je ἔρημος i ἄπολις, sama i bez grada, odvedena ἐκ γῆς βαρβάρου, iz negrčke zemlje, bez majke, brata ili rođaka kome bi se obratila (253–258). Isto peva i hor: ἐπὶ δὲ ξένᾳ ναίεις χθονί, živiš na tuđoj zemlji (433–435).

Jason od toga pravi argument. Dobila je, kaže on, time što živi u Grčkoj, ἀντὶ βαρβάρου χθονός, umesto u negrčkoj zemlji (536–538). Na kraju kaže da se nijedna Grkinja, Ἑλληνὶς γυνή, ne bi usudila na to (1339–1340). Ipak, drama ne govori samo o meštanima koji mrze strankinju. Kreont kaže da je se boji iz drugih razloga: ona je σοφή, pametna i vešta u zlu, i pretila je (282–289). Žene iz Korinta joj čak obećavaju ćutanje i slažu se da je pravedno kazniti Jasona (267), sve dok ne saznaju šta sprema za decu (811–818). Govoriti o ksenofobiji savremen je način čitanja drame. Tekst pokazuje koliko je nezaštićen čovek bez grada i bez porodice u blizini.

Drama se stalno vraća na ὅρκος, zakletvu. Jason se zakleo Medeji i ona doziva njegove zakletve (21, 161). Hor peva da je milost zakletvi nestala (439). Zato, kad joj Egej ponudi dom, ona ga navodi da se zakune Zemljom i Suncem (746–755). Savremene reči za osvetu, εκδίκηση, nema u drami: ἐκδίκησις je kasnija reč, koja se javlja kod Polibija i u Novom zavetu. Euripid kaže τείσειν δίκην, platiti kaznu: njeni neprijatelji, nada se ona, platiće (767).

To što Medeja ubija sinove najteže je mesto u drami i ono se niti skriva niti opravdava. Ona to najavljuje i naziva ἔργον ἀνοσιώτατον, potpuno bezbožnim delom (792–796). Hor je moli da to ne učini. Ona navodi svoje razloge: neprijatelji joj se neće smejati (797), a to će Jasona najviše zaboleti (817). Pred dečacima se koleba i govori sopstvenom θυμός, svom gnevu ili strasti (1056). Zatim dolaze čuvene reči: θυμὸς δὲ κρείσσων τῶν ἐμῶν βουλευμάτων, moj gnev je jači od mojih namera (1079). Naučnici se spore oko ovog mesta: Reeve smatra da stihove 1056–1080 treba izbaciti, a Kovacs brani većinu njih. Smrt se ne prikazuje. Publika samo čuje dečake kako dozivaju iz kuće (1271–1278).

Antički sažetak, ὑπόθεσις koji se pripisuje Aristofanu iz Vizantije, navodi datum i rezultat: 431. p. n. e., prvi Euforion, drugi Sofokle, treći Euripid, s Medejom, Filoktetom, Diktisom i satirskom dramom Žeteoci (Θερισταί). Ova čuvena drama je tako bila poslednja od tri na sopstvenom takmičenju. Aristotel je kasnije pominje u Poetici: Medeja ubija svesno (1453b), ali on kritikuje bekstvo ἀπὸ μηχανῆς, pomoću pozorišne mašine (1454b).

Možda Medeja nije uvek bila ubica. Antičke beleške uz dramu (sholije uz stihove 9 i 264) navode Parmeniska, po kome su Korinćani ubili njenu decu kod oltara Here Akreje. Iste beleške ponavljaju priču da je Korint platio Euripidu pet talanata da krivicu prebaci na Medeju, što se ne može proveriti. Pausanija (2.3.6–7) je u Korintu video grob dece, zove ih Mermer i Feret (u drami su bez imena) i kaže da su ih, po predanju, kamenovali Korinćani. To navodi na misao da je majka koja sama bira da ubije možda izmena samog Euripida, ali to se ne može dokazati: antički sažetak prenosi tvrdnju da je dramu preuzeo od Medeje Neofrona, čije je vreme nesigurno.