Antički Korint, grad između dva mora

Pogledaj kartu Grčke. Peloponez je s kopnom povezan uskim pojasom zemlje, prevlakom, grčki ἰσθμός. Korint, Κόρινθος, stajao je pored tog pojasa, ispod strme stene koja se zove Akrokorint, Ἀκροκόρινθος.

Grad je imao dve luke, po jednu na svakom moru. Lehej, Λέχαιον, primao je brodove iz Italije, a Kenhreje, Κεγχρεαί, brodove iz Azije (Strabon 8.6.22). Mornari su se plašili dugog puta oko Peloponeza, pored olujnog rta Maleje. Strabon (8.6.20) navodi izreku o njemu: „oplovi Maleju i zaboravi svoj dom”. Zato su trgovci rado stajali u Korintu.

Tako se grad obogatio. Već ga Homer naziva ἀφνειός, „bogat” (Ilijada 2.570), a Tukidid (1.13) kaže da je uvek imao pijacu. Strabon (8.6.21) prenosi i mit: na izvoru Pirena, na Akrokorintu, junak Belerofont uhvatio je krilatog konja Pegaza dok je pio vodu.

Oko 750. godine pre n. e. vlast je držala jedna porodica, Bakhijadi. Oko 657. godine pre n. e. čovek po imenu Kipsel, Κύψελος, zbacio ih je i vladao sam kao τύραννος. U staroj Grčkoj ta reč je značila vladara koji je vlast uzeo silom ili mimo zakona; danas znači pre svega okrutnog vladara. Herodot (5.92) priča da je Kipsel kao beba bio skriven od ubica u sanduku, κυψέλη, i po njemu dobio ime. U današnjem grčkom κυψέλη znači košnica. Njegov sin Periandar, Περίανδρος, nasledio ga je oko 627. godine pre n. e. i umro je oko 580-ih godina pre n. e.; izvori navode različite godine.

Korinćani su osnovali Sirakuzu na Siciliji i naselili se na Kerkiri, današnjem Krfu, prema predanju oko 733. godine pre n. e. Tukidid (1.13) navodi da su, kako se priča, izgradili prve trireme u Grčkoj, i pominje korintskog graditelja brodova, ναυπηγός, po imenu Aminokle. Beleži i najstariju pomorsku bitku koju je znao, između Korinta i Kerkire.

Grnčari Korinta izumeli su crnofiguralnu tehniku: tamne siluete s urezanim detaljima. Njihove male posude za ulje, aribali, široko su se proširile u 7. veku pre n. e. Herodot (2.167) dodaje da su Korinćani prezirali zanatlije manje od drugih Grka.

Brodovi su mogli potpuno da izbegnu Maleju ako pređu prevlaku kopnom. Strabon (8.6.22) taj prelaz naziva δίολκος. Arheolog Nikolaos Verdelis je ovde od 1956. godine iskopavao put popločan kamenom i datovao ga oko 600. godine pre n. e., u doba Periandra. Na kamenu su žlebovi, koje je protumačio kao vođice za točkove.

Tukidid (8.7–8) priča kako su Spartanci 412. godine pre n. e. planirali da prebace brodove preko prevlake. Većina istoričara danas misli da ratni brodovi nisu redovno vučeni ovuda i da su kola nosila uglavnom težak teret, možda drvo ili mermer.

Ljudi su sanjali i o kanalu, διῶρυξ, reči koju koristi već Herodot. Pausanija (2.1.5) je video mesto gde je neko pokušao da kopa pa odustao. Drugi izvori pominju cara Nerona, 67. godine n. e. Kanal, danas na grčkom διώρυγα, otvoren je najzad 1893. godine. Dug je oko 6,3 km i presekao je delove starog puta. Grci i dalje kažu ο Ισθμός της Κορίνθου.

Korint je ostao čuven. Euripid je tamo smestio svoju Medeju, a Plutarh (Aleksandar 14) smešta susret Aleksandra i Diogena blizu grada. Zatim ga je, 146. godine pre n. e., razorio rimski vojskovođa Lucije Mumije (Pausanija 7.16; Strabon 8.6.23). Strabon prenosi, prema istoričaru Polibiju koji je bio prisutan, da su vojnici igrali društvene igre na čuvenim slikama bačenim na zemlju.

Prema Strabonu, grad je zatim dugo bio pust, sve dok Julije Cezar nije poslao naseljenike, uglavnom oslobođene robove; kolonija se datuje u 44. godinu pre n. e. Naseljenici su raskopavali stare grobove i prodavali posude u Rimu kao νεκροκορίνθια. U ovom rimskom Korintu apostol Pavle je ostao godinu i šest meseci (Dela apostolska 18:11). Njegove poslanice tamošnjim hrišćanima imaju na grčkom naslov «Προς Κορινθίους».

Danas se ruševine nalaze u mestu Αρχαία Κόρινθος. Američka škola klasičnih studija iskopava ovde od 1896. godine. Sedam monolitnih stubova Apolonovog hrama, iz sredine 6. veka pre n. e., još stoji. Oni su dorski, iako je kasniji korintski red, κορινθιακός ρυθμός, dobio ime po gradu. Moderni Korint izgrađen je nekoliko kilometara dalje posle zemljotresa 1858. godine.