Sofoklova Antigona: sadržaj i teme

Antigona je tragedija Sofokla iz Atine, čija se radnja odvija u Tebi, jutro posle jednog rata. Dva brata, Eteoklo i Polinik, ubili su jedan drugog u borbi. Polinik je došao s neprijateljskom vojskom iz Arga. Njihov ujak Kreont sada je vladar i izdaje naredbu: Eteoklo će biti sahranjen s počastima, ali Polinik mora ostati ἄταφος, nesahranjen, hrana za ptice. Ko ga sahrani, biće kamenovan do smrti.

Njihova sestra Antigona odbija da posluša. Njena sestra Ismena previše se boji da bi pomogla. Antigona posipa telo prašinom i izliva libacije, i stražari je hvataju. Ona sve priznaje. Kreont naređuje da je žive zatvore u kamenu grobnicu, iako je verena s njegovim sinom Hemonom. Tada ga slepi prorok Tiresija upozorava: stavio je živu osobu u grob i ostavio mrtvaca iznad zemlje, i platiće to sopstvenim detetom. Kreont popušta, ali prekasno. Antigona se obesila, Hemon se ubija pored nje, a Kreontova žena Euridika oduzima sebi život kad to čuje.

Kreont pita da li se usudila da prekrši „ove zakone“, τούσδ᾽ ὑπερβαίνειν νόμους (449). Njen odgovor je najpoznatije mesto u drami. Nije to objavio Zevs, kaže ona, niti Pravda, Δίκη, koja živi s podzemnim bogovima. Nije mislila da su njegove objave, κηρύγματα, toliko jake da bi smrtnik mogao da pregazi „nepisana i nepokolebljiva“ pravila bogova, ἄγραπτα κἀσφαλῆ θεῶν νόμιμα (454–455). Ta pravila, dodaje, nisu od danas ni od juče: ἀλλ᾽ ἀεί ποτε ζῇ ταῦτα, ona žive oduvek, i niko ne zna kada su se pojavila (456–457).

Obratite pažnju na reči. Sofokle piše ἄγραπτα νόμιμα, a ne ἄγραφοι νόμοι. Drugi pridev pripada piscima iz istog doba i kasnijim: Tukidid govori o zakonima ὅσοι ἄγραφοι ὄντες (2.37.3), a Ksenofontov Sokrat pita Hipiju za ἀγράφους νόμους (Uspomene na Sokrata 4.4.19). Zatim Aristotel spaja jedno s drugim. Kaže da Antigona brani svoj čin kao protivan Kreontovom zakonu, ἀλλ᾽ οὐ παρὰ τὸν ἄγραφον, „ali ne nepisanom“ (Retorika 1.15.6), i čita njene stihove kao primer onoga što je pravedno po prirodi (1.13.2). Tačan izraz koji koristimo za njen argument je, dakle, Aristotelov, a ne njen.

Drama ne pravi od Kreonta običnog zlikovca. On počinje obrazloženim govorom: vladar mora da stavi grad na prvo mesto, i nikada neće smatrati prijateljem neprijatelja zemlje (162–190). Svaka od tema ispod izrasta iz tog sukoba.

• Zakon grada i starija dužnost. Kreont njen čin naziva ὕβρις (480–482); ona se poziva na bogove i na svoje mrtve. Pred kraj se i sam boji da je možda najbolje poštovati do kraja života „ustanovljene zakone“ (1113–1114).
• Porodica i grad. Za Kreonta neprijatelj ostaje neprijatelj i posle smrti. Antigona odgovara: οὔτοι συνέχθειν, ἀλλὰ συμφιλεῖν ἔφυν, rođena sam da delim ljubav, a ne mržnju (523).
• Vlast i slušanje. Antigona govori o τυραννίς, tiraniji (506), a Hemon upozorava oca: πόλις γὰρ οὐκ ἔσθ᾽ ἥτις ἀνδρός ἐσθ᾽ ἑνός, nijedan grad ne pripada jednom čoveku (737).
• Naučiti prekasno. Hor završava razboritošću, τὸ φρονεῖν, kojoj u starosti uče teški udarci (1347–1353). Njegova velika pesma, πολλὰ τὰ δεινά (332), već je pokazala koliko ljudi mogu da učine i koliko mogu da pogreše.

Datum Antigone nije siguran. Samo dve Sofoklove drame, Filoktet (409. p. n. e.) i Edip na Kolonu (401. p. n. e.), imaju siguran datum izvođenja. Antigona se obično smešta oko 442. ili 441. p. n. e., delimično zbog predanja da je njen uspeh Sofoklu doneo izbor za stratega 440. p. n. e., a ta priča možda nije istinita.

Drama stalno nalazi novu publiku. Francuska verzija Žana Anuja izvedena je u Parizu u februaru 1944, tokom nemačke okupacije, i mnogi su je videli kao himnu Pokretu otpora, iako su je drugi optuživali za popustljivost prema kolaboracionistima. U Grčkoj je Nacionalno pozorište otvorilo sezonu 2025. u Epidauru predstavom Ulriha Rašea. Godine 2017, kada su se nastavnici bojali da će Antigona nestati iz grčkih škola, Institut za obrazovnu politiku odgovorio je da njeno mesto u programu srednje škole nikada nije dovedeno u pitanje.