Karte i geografija starih Grka

Danas satelit može da fotografiše celu Zemlju. Stari Grci nisu imali takvu pomoć. Nisu mogli da gledaju s neba, a veliki deo sveta im je bio nepoznat. Ipak, želeli su da ga nacrtaju. Koristili su ono što su putnici pričali i sopstveni razum.

U Homerovoj Ilijadi bog Hefest pravi štit za Ahila. Oko njegove ivice teče velika reka Okean, Ὠκεανός. Za rane Grke ta reka je tekla oko celog kopna.

U 6. veku p. n. e. mislilac po imenu Anaksimandar živeo je u Miletu, grčkom gradu u Maloj Aziji (u današnjoj Turskoj). Kasniji grčki pisci kažu da je on prvi objavio kartu. Geograf Strabon, navodeći učenjaka Eratostena, naziva je γεωγραφικὸν πίνακα, „geografska tabla”. Sama karta je izgubljena i niko ne zna tačno kako je izgledala. Iz tih ranih vekova sačuvano je veoma malo karata. Prema kasnijem predanju, najstarije karte bile su okrugle, s Grčkom u sredini i Delfima u središtu. U Delfima je kamen zvani ὀμφαλός, „pupak”, označavao središte sveta.

Oko 500. godine p. n. e. Aristagora, vladar Mileta, otišao je u Spartu. Želeo je da Spartanci pomognu Grcima iz Jonije protiv Persijanaca. Herodot priča priču onako kako su je pričali Spartanci (5.49–50). Aristagora je doneo bronzanu ploču (χάλκεον πίνακα na Herodotovom grčkom). Na njoj su bili urezani cela zemlja, celo more i sve reke. Pokazivao je jedan narod za drugim na putu ka Suzi, gradu persijskog kralja.

Tada je kralj Kleomen postavio jednostavno pitanje: koliko traje put od mora? Tri meseca, rekao je Aristagora. Kleomen mu je naredio da napusti Spartu pre zalaska sunca.

Karte su postale čak i šala. U Aristofanovoj komediji Oblaci (423. p. n. e.) učenik pokazuje starcu kartu cele zemlje. „Evo Atine”, kaže on. Starac ne veruje, jer tamo ne vidi da sede sudije! Zatim vidi koliko je Sparta blizu i kaže učeniku da je pomeri mnogo dalje. Šala navodi na pomisao da su gledaoci znali šta je karta.

Smejao se i Herodot (4.36). Oni koji su pravili karte, govorio je, crtali su zemlju kao savršen krug, kao da je napravljen šestarom, a oko nje je tekao Okean. On sam nije znao ni za jednu reku po imenu Okean (2.23).

Kasniji Grci znali su da je Zemlja lopta, pa je pravljenje karte postalo pitanje matematike. Eratosten (oko 276–194. p. n. e.), upravnik Aleksandrijske biblioteke, napisao je delo o geografiji, Γεωγραφικά. Izračunao je veličinu Zemlje i pokušao da poboljša kartu poznatog sveta. Pre njega je učenjak Dikearh koristio liniju od zapada ka istoku, koja je počinjala kod Gibraltarskog moreuza. Eratosten je zadržao tu ideju, proveo liniju preko Rodosa do Indije i koristio liniju od juga ka severu preko Rodosa. Zatim je naveo rastojanja između mesta duž svojih linija. Njegova knjiga je izgubljena: poznajemo je uglavnom preko Strabona.

U 2. veku n. e. Ptolemej je radio u Aleksandriji. Njegova Geografija, u osam knjiga, objašnjava kako se crtaju karte i daje za svako mesto dva broja: koliko severno ili južno, i koliko istočno ili zapadno. Danas ih zovemo geografska širina i dužina. Grci kažu γεωγραφικό πλάτος („širina”) i γεωγραφικό μήκος („dužina”). I Ptolemej je grešio. Uzeo je za Zemlju manju veličinu (180.000 stadija) nego Eratosten (oko 250.000). Nijedna karta iz njegovog vremena nije sačuvana, a istoričari nisu sigurni da li ih je sam crtao. Godine 1295. vizantijski učenjak Maksim Planud krenuo je u potragu za ovom zanemarenom knjigom. Najstariji prepisi s kartama koje imamo potiču otprilike iz njegovog vremena.

Herodot (4.42, 4.45) opisuje svet od tri dela: Evropu, Aziju i Libiju, grčki naziv za Afriku. Pita se ko je povukao granice među njima i kaže da niko ne zna da li je Evropa okružena morem.

Mnoge od ovih reči s karata još žive. Γεωγραφία dolazi od γῆ, „zemlja”, i γράφω, „pisati” ili „crtati”. Danas je to školski predmet u Grčkoj. Stari ὠκεανός je sada ωκεανός na svakoj karti sveta. Πίναξ je bio daska ili pločica, a danas je πίνακας tabla u učionici. Ἤπειρος je bila kopno, a ήπειρος je danas kontinent. Staro νῆσος živi u reči νησί, preko umanjenice νησίον.

Najneobičnija reč je χάρτης. Danas znači karta, ali je u antičko doba značila papirus za pisanje. Kako se to desilo, možeš da pročitaš u okviru na ovoj stranici.