Poljoprivreda u staroj Grčkoj: maslinovo ulje i vino

Ratar se zvao γεωργός. Reč spaja γῆ, zemlju, i ἔργον, rad: onaj koji radi zemlju. Neki ratari imali su svoju zemlju. Najsiromašniji građani je nisu imali, a neki su radili za platu na tuđim imanjima. Bogati ratari koristili su i robove.

Oko 700. godine pre n. e. pesnik Hesiod napisao je Poslove i dane, spev pun saveta za ratare. Nisu imali štampani kalendar, pa im je govorio da gledaju u nebo. Kada izađu zvezde zvane Plejade, početkom maja, počni žetvu. Kada zađu, u novembru, počni oranje.

Pomagale su i ptice. Hesiod kaže da je krik ždrala, visoko u oblacima, znak za oranje i za zimske kiše. Taj krik, dodaje, grize srce čoveka koji nema volove. Lako je zatražiti volove od suseda, kaže Hesiod, i jednako je lako susedu da odbije.

U jesen je ratar orao plugom ἄροτρον, drvenim plugom koji su vukla dva vola, i sejao pšenicu ili ječam. Žito je raslo uz zimske kiše. Njive su ponekad neko vreme ostajale nezasejane, da bi se zemlja oporavila i zadržala više vode.

U maju i junu dolazila je žetva. Radnici su sekli žito krivim nožem, srpom, koji se zvao δρέπανον. Zatim su ga nosili na ἅλως, gumno: ravan pod od tvrde zemlje ili kamena, gde su životinje hodale po klasju da bi izdvojile zrna. Hesiod želi da gumno bude okruglo i na vetrovitom mestu.

Na kraju se žito merilo i čuvalo u ćupovima. Hesiod upozorava brata: radi na vreme, inače ćeš jednog dana prositi po tuđim kućama.

Maslina, ἐλαία, bila je posebna za Atinu. Herodot priča priču: Atina i Posejdon su se borili za zemlju, a maslina na Akropolju bila je dokaz u korist boginje. Godine 480. pre n. e. Persijanci su je spalili. Sledećeg dana, govorili su Atinjani, iz stabla je izrastao nov izdanak, dug kao podlaktica.

Ulje, ἔλαιον, koristilo se za kuvanje, za svetiljke i za parfeme. Pobednici sportskih takmičenja i konjskih trka na Panatinejama u Atini dobijali su kao nagradu ulje sa svetih maslina. Plutarh kaže da su Solonovi zakoni dozvoljavali Atinjanima da u inostranstvo prodaju samo ulje, a ne druge proizvode. Govorili su i da maslina mora da stoji devet stopa od susedove zemlje, jer joj koren ide veoma daleko.

Masline često daju veliki rod samo svake druge godine, pa je dobra godina bila veoma vredna. Aristotel prenosi priču o mudracu Talesu: video je da dolazi veliki rod, zimi je jeftino iznajmio sve prese za ulje i u vreme berbe zaradio mnogo novca. Atinska vaza iz oko 520. godine pre n. e., danas u Britanskom muzeju, prikazuje ljude kako skupljaju masline.

U Odiseji Odisej dokazuje ko je tako što nabraja drveće koje mu je otac poklonio kad je bio dečak: 13 krušaka, 10 jabuka, 40 smokava i 50 redova loze. Loza je bila ἄμπελος, a grozd σταφυλή.

Hesiod daje recept za vino. U septembru donesi grožđe kući. Ostavi ga na suncu deset dana i noći, zatim pet dana u hladu. Šestog dana sipaj ove „darove Dionisa“ u posude. Grožđe se gazilo i nogama, u kacama. Vino se moglo čuvati u velikim ćupovima zvanim πίθοι, a današnja reč πιθάρι dolazi od πίθος.

Mnoge od ovih reči još žive. Ἔλαιον je postalo λάδι, preko umanjenog oblika ἐλᾴδιον. Ἄροτρον je postalo αλέτρι. Narodni grčki ima čak i stara ratarska imena meseci: jun je Θεριστής, žetelac; jul je Αλωνάρης, vršilac; a septembar je Τρυγητής, berač grožđa. Staru reč za vino, οἶνος, u govoru je zamenila reč κρασί, od κρᾶσις, „mešanje“: vino pomešano s vodom.