Panatineje

Panatineje, τὰ Παναθήναια, odavale su počast Atini, boginji grada. Svake godine održavala se manja svetkovina, a svake četvrte godine mnogo veća, Velike Panatineje. Padala je u mesecu hekatombeonu, otprilike u julu i avgustu.

Šta su ljudi radili? Išli su zajedno u dugoj povorci, πομπή, od Keramika preko Agore do Akropolja. Devojke iz uglednih porodica služile su boginji, a kćeri μέτοικοι, stranaca koji su živeli u Atini, nosile su stolice. Vodile su se i životinje za žrtvu. Zakon iz oko 335–330. p. n. e. o godišnjoj svetkovini naređuje da se meso podeli među Atinjanima. Na Velikim Panatinejama bilo je i takmičenja u muzici, sportu i konjskim trkama.

Ko ih je započeo? Plutarh kaže da je junak Tezej ustanovio ovu zajedničku žrtvu kad je ujedinio stanovnike Atike u jedan grad, ali to je legenda. Muzeji velika takmičenja obično povezuju s preuređenjem svetkovine 566. p. n. e.

U središtu Velikih Panatineja bio je dar, πέπλος, tkana odora za Atinu. Sajt grčkog Ministarstva kulture o frizu Partenona kaže da su je zlatnim koncem tkale arefore i ergastine i da se nosila kao jedro na brodu s točkovima. Platonov Sokrat kaže da je bila puna izvezenih prizora bitaka među bogovima (Eutifron 6b–c). Putnik Pausanija video je kod Areopaga brod napravljen za povorku (1.29.1). Veće je nekada ocenjivalo nacrte odore, dok taj posao nije prešao na sud (Atinski ustav 49.3).

Povorka je mogla postati i politička. Tukidid (6.56–58) priča kako je Hiparh, brat tiranina Hipije, uvredio Harmodija: njegovu sestru pozvali su da nosi korpu u povorci, a zatim je oterali. Harmodije i Aristogiton čekali su Velike Panatineje, jedini dan kada su građani mogli da se okupe pod oružjem, a da ne izazovu sumnju. Ubili su Hiparha dok je uređivao povorku. Uobičajeni datum je 514. p. n. e.

Deset službenika, ἀθλοθέται, vodilo je Velike Panatineje. Atinski ustav (60) kaže da su organizovali povorku i takmičenja i naručivali izradu odore i amfora. Pobednici u muzici dobijali su srebro i zlato, pobednici u εὐανδρία, takmičenju u muškoj vrlini, štitove, a pobednici u atletici i konjskim trkama maslinovo ulje.

Ulje je dolazilo od Atininih svetih maslina, μορίαι, a isti tekst kaže da se uništavanje takvog drveta nekada kažnjavalo smrću. Punilo je veliku posudu, ἀμφορεύς, od skoro četrdeset litara. Na jednoj strani je naoružana Atina između stubova, sa rečima τῶν Ἀθήνηθεν ἄθλων, „od nagrada iz Atine”. Harvard Art Museums navode da su pobednički pesničari dobijali 60 amfora, ali taj broj počiva na savremenim procenama: muški deo spiska nagrada IG II² 2311 (oko 375. p. n. e.) je izgubljen, a sačuvani deo daje 30 dečaku pobedniku u pesničenju. Naučnici raspravljaju i o tome da li su te „amfore” bile prave posude ili mera za ulje.

I Homer je imao svoje mesto: besednik Likurg kaže da je zakon nalagao recitovanje njegovih epova na svakim Velikim Panatinejama (Protiv Leokrata 102). Oko 330. p. n. e. isti Likurg sagradio je stadion za atletska takmičenja.

Friz Partenona, dug oko 160 metara, postavljen je između 443. i 438. p. n. e. Grčko Ministarstvo kulture opisuje ga kao povorku Velikih Panatineja, sa muzičarima, nosačima vode i nosačima poslužavnika, i sa predajom odore u središtu istočne strane. Dženifer Nils u deset krava na južnoj strani vidi ἑκατόμβη za Atinu.

Ne slažu se svi. Džoan Koneli tvrdi da friz prikazuje mit, kralja Erehteja koji žrtvuje svoje kćeri, dok Nils i Evelin Harison brane panatinejsko tumačenje. Izveštaj sa simpozijuma iz 1990-ih nazvao je stavove Koneli i Harison nepomirljivim. Zato friz treba gledati kao svedočanstvo o kojem se raspravlja, a ne kao fotografiju.

Veliki deo rečnika svetkovine i danas je u upotrebi. γιορτή, od ἑορτή, jeste praznik, a i imendan za koji čestitaju prijatelji. λάδι dolazi od ἔλαιον preko ἐλᾴδιον. εκατόμβη još označava antičku žrtvu, ali danas znači i ogroman broj žrtava, «εκατόμβες θυμάτων», značenje oblikovano prema francuskom hécatombe.