Svakodnevni život u staroj Atini

Zamisli Atinu oko 400. godine pre n. e. Grad je pun ljudi: građana, stranaca koji tu žive i rade i mnogo robova. Njihov dan, ἡμέρα, počinje rano.

Prvi obrok je sasvim mali. Grci su ga zvali ἀκράτισμα, doručak. Bio je to komad hleba umočen u vino. Naziv dolazi od reči ἄκρατος, „nepomešan“, jer u tom vinu nije bilo vode. U drugim prilikama Grci su svoje vino, οἶνος, skoro uvek mešali s vodom.

Hleb je bio najvažnija hrana u danu. Postojale su dve glavne vrste. Ἄρτος je bio pšenični hleb. Μᾶζα je bila pogača od ječma. Na pijaci su mogli da se kupe i smokve, beli luk, povrće, so i med, da se jedu uz hleb.

Posle doručka dečaci iz porodica koje su mogle da plate išli su u školu. Nisu išli sami. Rob koji se zvao παιδαγωγός, „onaj koji vodi dečaka“, pratio ih je od kuće do škole i nazad.

Filozof Platon nam govori šta su dečaci učili. Prvo ih je učitelj učio slova. Zatim su čitali dela dobrih pesnika i učili ih napamet. Učitelj muzike ih je učio da sviraju liru i da pevaju. Kasnije im je trener jačao telo. Bogati dečaci počinjali su školu najranije i ostajali u njoj najduže.

Devojčice nisu išle u školu. Ostajale su kod kuće s majkom i učile da predu vunu i da tkaju. To je bio glavni posao većine atinskih žena, koje su pravile tkaninu za celu porodicu. Radile su za visokim uspravnim razbojem, ἱστός, često u dvorištu u sredini kuće, jer je za tkanje potrebno dobro svetlo.

Ujutru je ἀγορά bila puna ljudi. Grci su čak govorili „kad je agora puna“ kada su mislili na kasno prepodne. Agora je bila veliki otvoreni trg sa tezgama, radnjama, hramovima i javnim zgradama. Muškarci su dolazili ovamo da kupuju i prodaju, da učestvuju u životu grada ili samo da razgovaraju s prijateljima.

Mnogi prodavci na pijaci bile su žene. Prodavale su brašno, so, med, smokve, povrće, mirise i trake. Komediograf Aristofan izmislio je za njih jednu veoma dugu šaljivu reč: σκοροδοπανδοκευτριαρτοπώλιδες, „prodavačice-belog-luka-krčmarice-hlebarke“. Možeš li da nađeš ἄρτος u njoj? Pisci nam govore i da je u bogatim porodicama kupovinu često obavljala mlada robinja.

Kuće nisu imale slavine. Voda je dolazila iz bunara ili sa javne česme, κρήνη. Ljudi su je nosili kući u velikom krčagu za vodu, ὑδρία. Na starijim vazama vidimo žene koje pune krčage na česmi i tamo se sreću s prijateljicama. U Periklovo vreme bogate porodice radije su slale robove na taj težak posao.

Oko podneva jeo se lagan ručak, ἄριστον. U starim Homerovim spevovima ta reč je značila doručak, ali u klasičnoj Atini to je bio obrok u podne.

Glavni obrok, δεῖπνον, dolazio je kasnije, po podne ili uveče. Ponekad su bogati muškarci zvali prijatelje na večeru. Posle jela usledila bi gozba s vinom, simposion. Tamo se vino mešalo s vodom u velikoj posudi, krateru, pre nego što bi ga iko popio.

Nisu svi Atinjani živeli isti dan. Bogat građanin, siromašan zanatlija, žena, dete i rob imali su veoma različite živote. Većinu sačuvanih knjiga napisali su bogati muškarci, pa se istoričari i danas raspravljaju o tome koliko su često žene građana zaista izlazile iz kuće. Slike na vazama i predmeti koje su arheolozi našli na agori i oko nje, kao što su glineni tegovi za razboj i razbijene posude, pomažu nam da vidimo i život običnih ljudi.