Vizantion: grčka kolonija koja je postala Konstantinopolj i Istanbul

U 7. veku pre n. e. Grci iz grada Megare zaplovili su ka istoku. Izgradili su novi grad uz uski morski prolaz između Evrope i Azije. Taj prolaz je Βόσπορος (Bosfor). Grad je bio Βυζάντιον (Vizantion), na evropskoj strani. U početku je bio mali. Grad koji su Grci osnovali daleko od kuće bio je ἀποικία (apoikia), kolonija.

Kasniji pisci kažu da je vođa bio čovek po imenu Vizant. Ne možemo biti sigurni da je zaista postojao. Knjige daju i malo različite datume, često oko 660. godine pre n. e. Za Megaru smo ipak prilično sigurni, jer je Vizantion za mesece i javne ustanove koristio ista imena kao Megara.

Rimski pisac Tacit priča jednu priču. Grci su pitali Apolonovo proročište gde da izgrade grad. Odgovor je bio: naspram zemlje slepih. Na drugoj strani vode bio je Halkedon, grčki grad koji je već postojao. Njegovi stanovnici došli su prvi, a ipak su izabrali lošije mesto. Znači, morali su biti τυφλοί (slepi)! Herodot to priča drugačije. Kod njega je ovu šalu izrekao persijski vojskovođa Megabaz, kad je čuo da je Halkedon sedamnaest godina stariji.

Zašto je mesto bilo tako dobro? Grčki geograf Strabon opisuje dug zaliv pored zidina, u obliku jelenjeg roga. Zove ga τὸ Κέρας, Rog; danas kažemo Zlatni rog. Struja je u njega gurala jata πηλαμύς, vrste male tune. Bilo ih je toliko da su ih ljudi hvatali rukama. Na današnjem grčkom ta riba je παλαμίδα.

Ribe nisu bile jedino bogatstvo. Svaki brod koji je išao ka Crnom moru ili se odande vraćao morao je da prođe pored Vizantiona. Grčki istoričar Polibije napisao je da nijedan trgovac nije mogao da uđe ili izađe protiv volje grada. Sa Crnog mora stizali su stoka, robovi, med, vosak i usoljena riba. U suprotnom smeru išli su maslinovo ulje i vino. Žito je putovalo u oba smera, a Atini je bilo veoma potrebno.

Zato su jače sile želele ovaj grad. Oko 513. godine pre n. e. pao je pod persijsku vlast. Posle grčko-persijskih ratova ušao je u savez na čelu s Atinom. Godine 340. pre n. e. opseo ga je Filip II Makedonski, ali je morao da se povuče. Godine 220. pre n. e., kad je Vizantion počeo da naplaćuje prolaz brodovima, ostrvo Rodos je zaratilo, i Vizantion je popustio.

Godine 324. n. e. Konstantin je postao jedini vladar Rimskog carstva. Želeo je novu prestonicu na istoku i izabrao je Vizantion. Mnogo ga je proširio, i 330. godine on je postao prestonica. Novo ime bilo je Κωνσταντινούπολις (Konstantinopolj), Konstantinov grad. Ostao je prestonica više od hiljadu godina. Godine 1453. osvojili su ga Osmanlije, i postao je prestonica Osmanskog carstva.

Ime Istanbul ustalilo se polako. Neke knjige kažu da je grad promenio ime 1453. godine, ali Osmanlije su u službenim dokumentima još pisale imena poput Kostantiniyye. Kao datum zvaničnog imena obično se navodi 1930. godina, kada je turska pošta prestala da prima pisma upućena u Konstantinopolj. Mnogi istraživači misle da potiče od grčkih reči za „u Grad”, εἰς τὴν Πόλιν, mada drugi misle da potiče direktno od grčkog imena Κωνσταντινούπολις. Tako je jedna grčka kolonija dala gradu prvo ime, a možda i poslednje.