Filip II i uspon Makedonije

Makedonija, Μακεδονία, bila je kraljevstvo severno od grčkih gradova-država. Oko 360/359. p. n. e. bila je u velikoj opasnosti. Kralj Perdika je poginuo u borbi protiv Ilira, a s njim je stradalo više od 4000 Makedonaca (Diodor 16.2). Susedi su pljačkali zemlju, a dva suparnika su želela presto. Vlast je preuzeo kraljev mlađi brat Filip. Livius, savremeni referentni sajt, datira njegovo rođenje u 382. p. n. e., što znači da je imao oko 22 godine, i kaže da je počeo kao regent mladog sinovca.

Kao dečak, Filip je živeo u Tebi kao talac, odnosno osoba koju zadržavaju da bi se poštovao ugovor. Diodor kaže da je boravio kod oca vojskovođe Epaminonde; drugo predanje pominje Tebanca Pamena. Istoričari često pretpostavljaju da je tamo mnogo naučio o ratu, ali to je razumna pretpostavka, a ne nešto što se može dokazati.

Filip se nije borio protiv svih neprijatelja odjednom. Nekima je platio da miruju, za sada se odrekao Amfipolja i obučavao svoje ljude (Diodor 16.3). Zatim je pobedio Peonce i Ilire (16.4).

Diodor (16.3) kaže da je Filip stalno održavao vežbe i da je prvi organizovao makedonsku falangu, φάλαγξ, zbijeni blok pešadije. Oružje koje se povezuje s njom je σάρισα, dugo koplje. Diodor ga u tom odlomku ne pominje. Polibije (18.29), koji je pisao mnogo kasnije, navodi u praksi četrnaest lakata, a jedan savremeni tekst 18–20 stopa, oko šest metara. Istoričari još raspravljaju o njegovoj dužini i o tome koliko su ga rano nosili Filipovi ljudi.

Sve to se plaćalo novcem. Godine 357. p. n. e. Filip je zauzeo Amfipolj. Zatim je preuzeo Krenide, Κρηνίδες, nazvao ih po sebi Filipi, Φίλιπποι, i razvio tamošnje rudnike zlata; savremeni tekstovi to datiraju oko 357–356. p. n. e. Diodor (16.8) kaže da su rudnici donosili više od 1000 talenata. Zlatnik nazvan po njemu, Φιλίππειον, plaćao je najamnike i mito. Diodor (16.53) dodaje da je Filip voleo da kaže kako je njegovo kraljevstvo proširilo zlato, mnogo više nego oružje.

Brak je bio još jedno sredstvo. Oko 357. p. n. e. oženio se Olimpijadom, molosijskom princezom i budućom majkom Aleksandra, pošto se već ranije oženio Ilirkom Audatom i Filom (Atenej 13.557). I rat je imao svoju cenu: pri opsadi, πολιορκία, Metone strela ga je stajala jednog oka (Diodor 16.34).

Godine 348. p. n. e. Filip je zauzeo Olint podmićivanjem njegovih zvaničnika, opljačkao ga i prodao stanovnike kao robove (Diodor 16.53). Godine 346. p. n. e. Atina je s njim sklopila mir, Filokratov mir. U isto vreme završio se Fokidski rat, i Filip je dobio dva glasa Fokiđana u Amfiktionskom veću, koje se staralo o Delfima (16.59–60).

U Atini je besednik, ῥήτωρ, Demosten godinama govorio protiv njega. Njegova Prva filipika (351. p. n. e.) pita Atinjane koja bi vest mogla biti zapanjujuća više od toga da ih jedan Makedonac pobeđuje i uređuje poslove Grčke (4.10). Treća (341. p. n. e.) kaže da Filip nije Grk, pa ni varvarin iz časnog mesta, nego «ὀλέθρου Μακεδόνος», makedonska pošast (9.31).

To je napad, a ne neutralan opis. Herodot (5.22) kaže da je makedonska kraljevska kuća bila grčka i da su sudije u Olimpiji to prihvatile, a Plutarh (Aleksandar 3) priča da je Filipov trkački konj pobedio na Olimpijskim igrama. Nisu se ni svi Atinjani slagali s Demostenom: Isokrat je pozivao samog Filipa da ujedini Grke protiv Persije (5.16).

Filip je iznenada zauzeo Elateju, a Demosten je ubedio Atinu da potraži savez, συμμαχία, s Tebom (Diodor 16.84–85). Vojske su se srele kod Heroneje u avgustu 338. p. n. e. Diodor Filipu pripisuje više od 30 000 pešaka i najmanje 2000 konjanika, i kaže da je Aleksandar, tada star oko osamnaest godina, prvi probio neprijateljsku liniju. Plutarh (Aleksandar 9) navodi da je on, kako se govorilo, prvi probio Sveti odred Tebanaca. Polijen, naprotiv, opisuje lažno povlačenje, pa savremeni autori pokušavaju da spoje ta svedočanstva. Više od 1000 Atinjana je poginulo, a najmanje 2000 je zarobljeno (16.86). Putopisac Pausanija (9.40.10) video je zajednički grob Tebanaca s lavom na vrhu; lav je obnovljen.

Filip je oslobodio atinske zarobljenike bez otkupa, ali je postavio garnizon u Tebi (16.87). Na saboru u Korintu Grci su ga izabrali za zapovednika u ratu protiv Persije (16.89). Zatim ga je 336. p. n. e., na svadbenoj svečanosti u Egama, njegov telohranitelj, koji se takođe zvao Pausanija, izbo nožem u pozorištu (16.92–94). Diodor priča o ličnoj osveti; Plutarh (Aleksandar 10) navodi da je najveći deo krivice pao na Olimpijadu, a deo na Aleksandra.

Godine 1977. Manolis Andronikos je pronašao bogatu grobnicu u Vergini, drevnim Egama, i pripisao je Filipu. Drugi su predložili njegovog sina Arideja, a rasprava se nastavlja.