Grčka kolonizacija na Sredozemnom i Crnom moru

Od 8. do 6. veka pre nove ere grupe Grka su pakovale stvari, ukrcavale se na brodove, πλοῖα, i plovile daleko od kuće. Tražile su novo mesto za život, gde bi sagradile novi grad. Istoričari to vreme zovu doba grčke kolonizacije.

Zašto su odlazili? Grčka ima mnogo planina i samo male ravnice, pa nije bilo dovoljno dobre obradive zemlje za sve. Ljudi je bilo sve više, a mladim porodicama trebala je zemlja. Grčka je imala i malo metala, kao što su kalaj i bakar, pa su Grci odlazili preko mora da ih nađu i da trguju. Ponekad su ljudi odlazili zbog svađa u sopstvenom gradu.

Na kraju su grčki gradovi stajali duž obala od Španije do dalekog kraja Crnog mora. U jednoj knjizi filozofa Platona Sokrat kaže da ljudi koji žive između ta dva kraja sveta žive oko mora „kao mravi ili žabe oko bare”.

Novi grad zvao se ἀποικία (apoikija), „dom daleko”. Grad iz kojeg su doseljenici došli bio je njena μητρόπολις (metropola), „grad majka”. Obično je metropola odlučivala da pošalje ljude i birala vođu, οἰκιστής (ojkista), to jest osnivača. Doseljenici su se zvali ἄποικοι. Nisu svi odlazili svojom voljom.

Pre putovanja Grci su često tražili savet od boga Apolona u njegovom μαντεῖον, proročištu u Delfima. Istoričar Herodot priča jednu smešnu priču. Sveštenica u Delfima rekla je kralju ostrva Tere da osnuje grad u Libiji. Ali stanovnici Tere nisu ni znali gde je Libija! Na kraju su doseljenici sa Tere osnovali Kirenu u severnoj Africi.

Na novom mestu doseljenici su merili zemlju, pravili prave ulice i davali svakoj porodici parče zemlje. Kolonija je bila novi, slobodni polis sa svojim zakonima: metropola njom nije vladala. Ali dva grada su često čuvala bliske veze, iste bogove i iste praznike. Neke kolonije su čak stavljale na svoj novac iste slike kao njihova metropola.

Neki od najranijih doseljenika na zapadu došli su sa ostrva Eubeje. Naselili su se na Pitekuse, današnje ostrvo Iskija kod Napulja. Zatim su nastali mnogi drugi gradovi u južnoj Italiji i na Siciliji. Istoričar Tukidid piše da su Korinćani predvođeni Arhijom osnovali Sirakuzu na Siciliji, pošto su proterali domaće Sikule.

Grci iz Fokeje, grada na obali današnje Turske, bili su hrabri moreplovci. Oko 600. godine pre nove ere osnovali su Masaliju, današnji Marsej u Francuskoj. Kasnije su ljudi iz Masalije osnovali u Španiji grad po imenu Emporion, „trgovačko mesto”. Njegove ruševine nalaze se u Empurijesu u Kataloniji.

Na istoku su Grci doplovili do Crnog mora, koje su zvali Εὔξεινος Πόντος, „more gostoljubivo prema strancima”. Šampion je bio Milet: rimski pisac Plinije nazvao ga je majkom više od devedeset gradova. Među njegovim kolonijama bili su Istar blizu ušća Dunava i Apolonija na obali današnje Bugarske.

Pridošlice su sretale domaće narode. Ponekad su trgovali s njima, a ponekad su se borili protiv njih i uzimali im zemlju.

Kolonije su odavno nestale, ali njihove reči i dalje žive u novogrčkom jeziku:

• αποικία i dalje znači „kolonija”: starogrčka kolonija ili kolonija moderne imperije. Naučnici govore i o koloniji korala ili bakterija.
• Reč μητρόπολη ima tri života. Na času istorije to je grad majka jedne kolonije. Znači i veliki, važan grad, „metropolu”. A u Pravoslavnoj crkvi to je velika crkvena oblast, mitropolija, i njena glavna crkva. Grčki rečnik daje primer: zvanično blagodarenje za nacionalni praznik održava se u Μητρόπολη.
• εμπόριο znači „trgovina”. Dolazi od starog ἐμπόριον, trgovačkog mesta. Grčka ima čak i Ministarstvo trgovine.
• λιμάνι, „luka”, prešla je dug put. Stara reč bila je λιμήν. Turski ju je preuzeo kao liman, a grčki ju je ponovo pozajmio kao λιμάνι.

Grčki učenik koji na času uči o kolonijama ponovo čuje ove reči u vestima.