Grčka keramika: crnofiguralni i crvenofiguralni stil

U staroj Grčkoj skoro svaka kuća koristila je glinene posude. U njima su čuvali vodu, vino i maslinovo ulje, i s njima su kuvali, jeli i pili. Pečena glina se na grčkom zvala κέραμος (keramos). Odatle dolazi reč „keramika“.

U Atini su mnogi grnčari radili u jednoj četvrti, Κεραμεικός (Keramikos), „četvrti grnčara“. Dolazili su tamo jer je mala reka Eridan imala dobru glinu na obalama. Antički putopisac Pausanija pričao je drugu priču o imenu: o junaku po imenu Keramos. Grnčar, κεραμεύς, oblikovao je mokru glinu na točku koji se okreće, τροχός. Zatim je slikar, ζωγράφος, ukrašavao posudu engobom, veoma finom, tečnom glinom. Grčke vaze nemaju gleđ kao naši tanjiri: njihov sjaj dolazi od te engobe.

Na kraju su posude ulazile u veoma vruću peć, grnčarsku peć ili κάμινος. Pečenje je imalo tri faze. Prvo je ulazio vazduh i cela posuda je postajala narandžastocrvena. Onda je grnčar zatvarao peć i punio je dimom, pa je cela posuda postajala crna. Na kraju je vazduh ponovo ulazio. Gruba glina je opet postajala narandžasta, ali je fina engoba ostajala sjajno crna.

Prvi veliki stil bio je crnofiguralni. Slikar je crtao figure engobom, pa su posle pečenja bile crne na narandžastoj glini. Zatim je oštrim alatom urezivao tanke linije u crnom. Te linije su pokazivale oči, kosu, mišiće i nabore odeće. Ponekad je dodavao malo purpurnocrvene ili bele boje.

U 7. veku pre n. e. grad Korint bio je najvažniji proizvođač i prodavac oslikanih posuda. Korintske vaze često prikazuju nizove životinja, na primer lavove i ptice. U 6. veku pre n. e. Atina je prestigla Korint, a atinske crnofiguralne vaze putovale su po celom Sredozemlju. Mnoge su pronađene u etrurskim grobnicama u Italiji.

Jedna vrsta posude zadržala je stari stil veoma dugo. Na Panatinejama, velikom prazniku boginje Atine, pobednici takmičenja dobijali su velike posude, ἀμφορεῖς (amfore), pune maslinovog ulja. Ove nagradne amfore prikazuju Atinu s kopljem i štitom. Slikari su ih ukrašavali u crnofiguralnom stilu čak i u 4. veku pre n. e., kada je taj stil odavno izašao iz mode.

Oko 530. godine pre n. e. slikari u Atini probali su nešto novo: crvenofiguralni stil. Zamenili su boje. Sada je slikar ostavljao figure u boji gline, a pozadinu je pokrivao crnom engobom. Posle pečenja figure su bile narandžastocrvene na sjajnoj crnoj pozadini. Mnogi stručnjaci misle da je radionica grnčara po imenu Andokid bila među prvima koje su ga koristile, ali to nije sigurno.

Zašto je to bilo bolje? U crnofiguralnom stilu slikar je morao da ureže svaki detalj. U crvenofiguralnom je mogao da crta detalje četkicom. Tanka četkica davala je meke linije za lica, ruke, kosu i odeću u pokretu. Zato ljudi na crvenofiguralnim vazama izgledaju življe, a slikari su mogli da prikažu tela koja se okreću i kreću.

U 5. veku pre n. e. crvenofiguralni stil postao je omiljeni stil Atine. Neke od najlepših grčkih vaza na svetu potiču iz tog vremena. Atinske radionice pravile su crvenofiguralne vaze sve do kraja 4. veka pre n. e.

Grčke vaze su kao slikovnica o antičkom svetu. Prikazuju bogove i junake iz mitova, ali i svakodnevni život: sportiste, vojnike, muzičare, žene koje nose vodu, prijatelje na gozbi. Pečena glina uz to traje hiljadama godina. Čak i kad se vaza razbije, njeni delovi ostaju u zemlji, a stilovi su se često menjali. Zato arheolozi pomoću keramike određuju starost mesta na kojima kopaju.

Neki umetnici su pisali svoja imena na vazama. Reč ἔγραψεν znači „oslikao je (to)“, dakle imenuje slikara. Reč ἐποίησεν znači „napravio je (to)“. Obično imenuje grnčara, ali neki stručnjaci misle da može da označava vlasnika radionice. Nekoliko umetnika, kao Eksekija, potpisivalo se obema rečima.

Svaki oblik imao je svoj posao. Hidrija je služila za nošenje vode, kiliks je bio široka čaša za piće, a krater velika posuda za mešanje vina s vodom. Danas grčke vaze možeš videti u muzejima širom sveta, u Atini, Londonu, Parizu i Njujorku.