Hoplit: naoružanje starogrčkog vojnika

Hoplit (ὁπλίτης) je bio teško naoružan grčki pešadinac. Ime dolazi od reči ὅπλα, „oružje” ili „oprema”. Neke knjige kažu da dolazi od štita koji se zvao hoplon, ali grčki pisci su štit obično zvali ἀσπίς. U VI veku pre n. e. hopliti su postali glavna borbena snaga grčkih gradova-država.

Hoplit je bio građanin grada za koji se borio. Opremu je morao sam da kupi, a bronza je bila skupa. Zato su samo bogatiji muškarci mogli da budu hopliti. Siromašniji su se borili kao laka pešadija, s praćkama, lukovima ili kopljima za bacanje. Samo su veoma bogati mogli da drže konje, pa su grčke vojske imale malo konjanika.

Hopliti iz istog grada nisu svi nosili istu uniformu: svako je donosio oklop koji je imao. Spartanci su bili izuzetak, jer je njihova oprema bila sva ista.

Muzeji širom sveta čuvaju delove oklopa hoplita, a grčke vaze prikazuju hoplite koji se spremaju za rat. Evo šta je hoplit nosio, od glave do pete:

• Šlem (κράνος): od bronze. Najčešća vrsta, korintski šlem, pokrivala je celo lice osim očiju i usta. Dobro je štitio glavu, ali vojnik nije mogao dobro da vidi i čuje. Mnogi šlemovi su imali krestu od konjske dlake.
• Oklop (θώραξ): težak bronzani u obliku zvona ili lakši, od slepljenih slojeva lanenog platna.
• Štitnici za noge (κνημῖδες): bronzana zaštita za potkolenice.
• Štit (ἀσπίς): velik i okrugao, drven i pokriven bronzanim limom. Hoplit je provlačio levu ruku kroz kaiš na sredini i držao dršku blizu ivice. Mnogi štitovi su imali naslikan znak, da bi ih prijatelji prepoznali ili da bi plašili neprijatelja.
• Koplje (δόρυ): dugo oko 2 metra, s bronzanim vrhom. Služilo je za ubadanje, obično ne za bacanje. Težak bronzani šiljak na drugom kraju držao ga je u ravnoteži.
• Mač (ξίφος): kratko drugo oružje, okačeno o levi bok.

Hopliti se nisu borili sami. Stajali su rame uz rame u dugim redovima preko bojnog polja. Taj raspored se zvao falanga (φάλαγξ). Štit svakog čoveka pokrivao je levu stranu njegovog tela i desnu stranu suseda. Tako je svakom hoplitu trebao sused, a susedu je trebao on.

Atinski istoričar Tukidid primetio je nešto zanimljivo. Svaki vojnik je pokušavao da sakrije svoju nezaštićenu desnu stranu iza štita suseda. Zbog toga su se, kako piše, vojske uvek malo pomerale udesno dok su išle u bitku (Tukidid 5.71).

Kada bi se dva reda sudarila, hopliti su gurali štitovima i ubadali kopljima. Za to su bili potrebni timski rad i vežba. Ko bi pobegao, ostavljao je prazninu koju je neprijatelj mogao da iskoristi, pa je bilo veoma važno sačuvati štit. Plutarh, koji je pisao vekovima kasnije, priča o jednoj spartanskoj majci koja je sinu pružila štit i rekla: „Sa njim ili na njemu.” Mislila je: vrati se sa svojim štitom ili neka te donesu na njemu.

Mnoge reči hoplita i danas žive. U današnjoj grčkoj vojsci οπλίτης je vojnik bez čina, za razliku od oficira. Vojni rok se zove θητεία; u starogrčkom je θητεία značila plaćeni rad za nekog drugog. Zato je mladi Grk na odsluženju vojnog roka «οπλίτης θητείας».

I oprema živi u rečima. Motociklista ili vatrogasac nosi κράνος. Interventna policija ima ασπίδα. Θώρακας je i reč za grudni koš: lekar može da zatraži «ακτινογραφία θώρακος», snimak pluća. Izraz «η αιχμή του δόρατος», „vrh koplja”, znači prvi i najoštriji deo napada, slično kao „koplje napada”. A όπλο je svakodnevna grčka reč za bilo koje oružje.