Grčko-persijski ratovi (490–479. p. n. e.)

Pre oko 2500 godina persijski kraljevi vladali su ogromnim carstvom, od današnjeg Irana do Egipta i obala Turske. Na tim obalama živeli su mnogi Grci, u oblasti koja se zvala Jonija. Godine 499. p. n. e. jonski Grci su se pobunili protiv Persijanaca, a dva grada iz kopnene Grčke, Atina i Eretrija, poslala su brodove da im pomognu. Persijski kralj Darije to nije zaboravio.

Persija je dva puta napala kopnenu Grčku. Godine 490. p. n. e. persijska vojska iskrcala se kod Maratona, blizu Atine, i Atinjani su je pobedili. Deset godina kasnije, 480. p. n. e., Darijev sin Kserks došao je sa mnogo većom vojskom i flotom. Grci su izgubili kod Termopila, a Persijanci su spalili Atinu, ali su grčki brodovi dobili veliku pomorsku bitku, ναυμαχία, kod Salamine. Godine 479. p. n. e. Grci su pobedili i na kopnu, kod Plateje. Grčki gradovi ostali su nezavisni, a Grci su ove ratove pamtili kao borbu za ἐλευθερία, slobodu.

Pošto je ugušio Jonski ustanak, Darije je poslao flotu preko Egejskog mora; Herodot govori o 600 brodova. Persijanci, pod vođstvom Datisa i Artaferna, zauzeli su Eretriju na Eubeji i početkom septembra 490. p. n. e. iskrcali se u zalivu Maratona.

Atina je poslala trkača na duge staze, Filipida (često zvanog Fidipid), da zatraži pomoć od Sparte. Herodot (6.105–106) kaže da je stigao u Spartu dan nakon što je krenuo iz Atine. Spartanci su pristali da dođu, ali im zakon nije dozvoljavao da krenu u pohod pre punog meseca. Zato su se Atinjani borili samo sa Platejcima uz sebe: oko 9000 atinskih i 1000 platejskih hoplita, ὁπλῖται, teško naoružanih pešaka, prema kasnijim antičkim piscima. Strateg, στρατηγός, Miltijad učinio je sredinu svog stroja slabom, a krila jakim. Krila su pobedila, a onda se zajedno okrenula protiv persijske sredine.

Herodot (6.117) broji 6400 poginulih Persijanaca i 192 Atinjanina. Priča o trkaču koji je trčao od Maratona do Atine da objavi pobedu pojavljuje se tek kod mnogo kasnijih pisaca, ali je dala ime modernoj maratonskoj trci.

Darije je umro pre nego što je mogao ponovo da pokuša, a njegov sin Kserks pripremio je mnogo veći pohod. Herodot (7.186) navodi neverovatan ukupan broj od preko pet miliona ljudi. Savremeni istoričari slažu se da je to nemoguće, ali ne i oko pravog broja: njihove procene vojske kreću se od oko 70.000 do 300.000 ljudi.

Atina je bila spremna na moru zahvaljujući Temistoklu. Godine 483/482. p. n. e. u Lavrionu je pronađena bogata žila srebra i, umesto da novac podele građanima, Atinjani su izgradili ratne brodove. Do 480. p. n. e. imali su 200 trirema, τριήρεις: brzih brodova s bronzanim kljunom i oko 170 veslača na svakom.

U leto 480. p. n. e. oko 7000 Grka pod vođstvom spartanskog kralja Leonida dva dana je branilo uski prolaz Termopila, dok je flota vodila neodlučenu bitku kod Artemisija. Kada je jedan meštanin, Efijalt, pokazao Persijancima planinsku stazu, Leonid je poslao veći deo vojske nazad i ostao sa 300 Spartanaca, 700 Tespijaca i 400 Tebanaca. Zatim su Persijanci spalili Atinu, koju su njeni stanovnici napustili. Krajem septembra, u moreuzu kod Salamine, oko 300 grčkih brodova (378 na Herodotovom spisku) pobedilo je persijsku flotu od preko 1000 brodova, koja nije mogla da iskoristi svoju brojnost u tako malom prostoru.

Kserks se vratio u Aziju, ali je u Grčkoj ostavio svog vojskovođu Mardonija. Godine 479. p. n. e. grčka vojska pod vođstvom Spartanca Pausanije pobedila ga je i ubila kod Plateje, a Herodot (9.100) kaže da su istog dana Grci pobedili Persijance i kod Mikale, na obali Male Azije. Invazije su bile završene.

Najveći deo onoga što znamo potiče od Herodota, koji je svoju Istoriju napisao jednu generaciju kasnije, i od Eshila, koji je proživeo te ratove i u Atini postavio svoju tragediju Persijanci. Herodot (7.228) navodi i čuveni epitaf Spartancima kod Termopila, koji tradicija pripisuje pesniku Simonidu. Antički brojevi su često previsoki, pa istoričari upoređuju tekstove s arheologijom: s humkom Atinjana kod Maratona ili sa statuama koje su Persijanci oštetili i koje su zakopane na Akropolju.

Pobeda je promenila Grčku. Atina je postala pomorska sila i predvodila savez čija se blagajna najpre čuvala na Delu. Siromašniji građani, koji su veslali na triremama, dobili su političku težinu, a atinska demokratija je ojačala. Ratovi su promenili i način na koji su Grci gledali na druge narode: Persijanci su postali uzor βάρβαρος.