Bitka kod Salamine (480. p. n. e.)

Salamina je ostrvo sasvim blizu Atine. Između ostrva i obale Atike nalazi se uzak pojas mora, moreuz. Ovde su u septembru 480. p. n. e. Grci vodili veliku bitku na moru, ναυμαχία, protiv flote persijskog kralja Kserksa.

Persijanci su upravo pobedili kod Termopila i spalili Atinu. Njihova flota bila je mnogo veća od grčke. Ali grčki vođa Temistokle ih je prevario i naveo ih da uđu u moreuz, gde se velike flote teško kreću. U uskoj vodi grčki ratni brodovi, trijere, udarali su persijske brodove jedan za drugim. Do večeri Persijanci su izgubili. Kserks se uskoro vratio u Aziju, a Grčka je ostala slobodna.

Nekoliko godina pre bitke Atinjani su u svojim rudnicima u Lauriju pronašli bogatu žilu srebra. Herodot (7.144) piše da ih je Temistokle ubedio da novac ne podele, nego da sagrade 200 brodova. Kada je Kserks krenuo na Grčku, proročište u Delfima reklo je Atinjanima da će ih spasiti „drveni zid“ i nazvalo ostrvo „božanska Salamina“ (7.141). Temistokle je objasnio da su drveni zid brodovi (7.143).

Zato su Atinjani napustili svoj grad. Žene, deca i starci poslati su u Trezen, na Eginu i na Salaminu (8.41), a Persijanci su spalili Akropolj. Saveznička grčka flota okupila se kod Salamine pod komandom jednog Spartanca, ναύαρχος (admirala) Euribijada (8.2). Herodot broji 378 grčkih brodova (8.48); pesnik Eshil navodi oko 310. Antički pisci pripisuju Kserksu više od 1.000 brodova; mnogi savremeni istoričari misle da je stvarni broj bio manji, ali se ne slažu koliko.

Mnogi grčki zapovednici hteli su da otplove i brane Peloponez. Prema Herodotu (8.75), Temistokle je tajno poslao Persijancima svog slugu Sikina s lažnom porukom: Grci se boje i noćas će pobeći. Kserks je poverovao. Tokom noći njegovi brodovi zatvorili su oba izlaza iz moreuza, a persijski vojnici iskrcali su se na ostrvce Psitaliju (8.76).

U zoru su persijske posade, umorne posle noći za veslima, ugledale grčke brodove kako dolaze i čule ratnu pesmu. Eshil, koji je nekoliko godina kasnije pisao o bitki, prenosi njene reči: «ὦ παῖδες Ἑλλήνων, ἴτε», „Napred, sinovi Helena!“ Prema Atinjanima, njihov kapetan Aminija prvi je udario neprijateljski brod, mada su Eginjani to pričali drugačije (8.84). Svaka trijera imala je oko 170 veslača, κωπηλάται, i bronzani kljun, ἔμβολον, na pramcu. U uskoj vodi mnogobrojni persijski brodovi smetali su jedni drugima, dok su Grci napadali s boka. Kserks je posmatrao s planine Egaleo i naređivao pisarima da beleže ko se dobro bori (8.90). Istoričar Diodor (11.19) kaže da su Grci izgubili 40 brodova, a Persijanci više od 200.

Posle poraza Kserks se uplašio da će Grci uništiti njegov most preko Helesponta, pa se vratio u Aziju (8.97). Njegova vojska poražena je na kopnu kod Plateje 479. p. n. e. Salamina je promenila i samu Atinu. Veslači su uglavnom bili siromašniji građani, a pošto je grad sada zavisio od flote, dobili su jači glas u demokratiji. Atina je postala pomorska sila.

Godine 472. p. n. e. Eshil je bitku preneo na scenu u tragediji Persijanci, jednom od najstarijih grčkih pozorišnih dela koja su sačuvana. Danas su iste vode ponovo pune života. Trajekti, πορθμεία, plove od Perame do Salamine otprilike na svakih petnaest minuta, a na severoistočnoj obali ostrva nalazi se baza ratne mornarice, Ναύσταθμος Σαλαμίνας. Svakog septembra ostrvo slavi pobedu praznikom Σαλαμίνια, na kome se na moru ponovo prikazuje bitka.