Filozofske škole antičke Grčke: Akademija, Likej, Stoa, Vrt

Između IV i III veka pre n. e. Atina je postala grad filozofije. Mladići su dolazili iz celog grčkog sveta da slušaju slavne učitelje. Četvorica od tih učitelja osnovala su škole koje su trajale vekovima.

Škola tada nije bila zgrada s klupama i zvonom. Bila je to grupa ljudi, učitelj i njegovi učenici, koji su se sastajali na istom mestu da razgovaraju, čitaju i postavljaju pitanja. Zato je svaka škola dobila ime po mestu gde se okupljala:

• Ἀκαδημία, park sa gimnazijumom, gde je predavao Platon;
• Λύκειον, drugi gimnazijum, gde je predavao Aristotel;
• Στοά, natkriveni trem s oslikanim zidovima na agori, gde je predavao Zenon;
• Κῆπος, vrt, gde je Epikur živeo sa prijateljima.

Imena tih mesta i danas su grčke reči, a neka su otputovala u mnoge druge jezike.

Akademija je bila senovit park oko 1,5 kilometar severozapadno od centra grada. Imala je gimnazijum, staze za trčanje, oltare i masline. Ime je dobila po lokalnom heroju, Ἑκάδημος, odnosno Akademu. Platon je počeo da predaje tamo oko 387. godine pre n. e., a imao je i mali vrt u tom kraju. Datum je približan: nijedan antički tekst ne navodi tačnu godinu.

Platon je podučavao postavljajući pitanja i vodeći razgovore, kao što je činio i njegov učitelj Sokrat. Matematika je u školi bila veoma važna. Jedna poznata priča kaže da je iznad vrata pisalo „Neka ne ulazi niko ko ne zna geometriju“, ali ta priča se javlja tek oko 750 godina posle Platona, i većina istoričara smatra da je izmišljena.

Aristotel je došao u Akademiju sa oko 17 godina i ostao dvadesetak godina, sve do Platonove smrti 347. godine pre n. e. Koliko je dugo trajala sama škola, sporno je. Često se kaže da je radila od Platona dok je car Justinijan nije zatvorio 529. godine n. e., ali istoričari ističu da je Platonova škola, izgleda, prestala oko 86. godine pre n. e., kada je rimski vojskovođa Sula opseo Atinu, i da su kasniji atinski platoničari bili nova škola.

Likej je bio gimnazijum istočno od gradskih zidina, između reka Ilis i Eridan. Ime je dobio po svetilištu boga Ἀπόλλων Λύκειος, Apolona Likejskog. Atinjani su tu vežbali i sastajali se mnogo pre Aristotela.

Godine 335. pre n. e. Aristotel se vratio u Atinu i osnovao svoju školu u Likeju. Prema Diogenu Laertiju, predavao je šetajući gore-dole sa učenicima po περίπατος, natkrivenoj stazi za šetnju. Njegove sledbenike kasnije su nazvali peripateticima, περιπατητικοί. Naučnici nisu sigurni da li ime potiče od same staze ili od navike da se predaje u hodu.

Likej je bio mesto istraživanja. Njegovi članovi proučavali su biljke, životinje, vreme, medicinu, politiku i istoriju filozofije, i sakupili su mnogo knjiga. Posle Aristotela, školu je vodio njegov kolega Teofrast. Godine 86. pre n. e. Sulina vojska razorila je veliki deo Likeja.

Godine 1996, tokom građevinskih radova u centru Atine, pronađeni su antički zidovi blizu ulice Rigilis. Arheološkinja koja je vodila iskopavanja prepoznala ih je kao palestru Likeja. Lokalitet je otvoren za posetioce od 2014. godine, ali još nije u potpunosti objavljen.

Oko 300. godine pre n. e. Zenon iz Kitiona, trgovac sa Kipra, počeo je da predaje na agori, u Ποικίλη Στοά, Šarenom tremu. Ime je dobio po zidnim slikama Polignota. Njegove slušaoce nazvali su Στωικοί, stoici, ljudi iz Stoe. Stoici su učili da je ἀρετή, vrlina, jedino pravo dobro, i da mudar čovek živi u skladu s prirodom i ostaje miran šta god da se dogodi. Kasnije vođe poput Kleanta i Hrisipa proslavile su školu, a Rimljani poput Seneke čitali su je vekovima kasnije.

Epikur se vratio u Atinu 307/306. godine pre n. e. i kupio kuću sa vrtom, Κῆπος. Njegovi prijatelji živeli su tamo s njim i jeli skromno. Za Epikura je cilj života bila ἡδονή, zadovoljstvo, ali nije mislio na gozbe. U pismu Menekeju objašnjava da zadovoljstvo znači „da telo ne trpi bol i da duša ne bude uznemirena“. Taj duševni mir nazvao je ἀταραξία. Najvažnije je bilo prijateljstvo, a pisao je pisma i prijateljicama poput Leontion i Temiste.

Dve škole bile su suparnice, ali obe su postavljale isto pitanje: kako čovek može da živi srećno?