Gimnasion i palestra u staroj Grčkoj

Reč γυμνάσιον potiče od γυμνός, što znači „go“. Glagol γυμνάζω prvo je značio „vežbati go“. Grčki muškarci zaista su se bavili sportom bez odeće. Istoričar Tukidid je zapisao da su ovaj običaj započeli Spartanci. Pre toga su čak i atletičari na Olimpijskim igrama nosili pojas oko struka.

Gimnasionu je trebalo mnogo prostora. Imao je dugu stazu za trčanje i otvoren teren za bacanje diska i ἀκόντιον, odnosno koplja. Oko dvorišta su stajali natkriveni hodnici sa stubovima, zvani stoe. Tamo su atletičari mogli da se odmore u hladu ili da vežbaju kad pada kiša.

Atina je imala tri velika gimnasiona, sva izvan gradskih zidina: Akademiju, Likej i Kinosarg. Svaki je bio i sveto mesto, sa svetilištem nekog boga ili heroja.

παλαίστρα je bila manja. Njeno ime dolazi od πάλη, rvanje. Bila je to četvrtasto dvorište posuto peskom, okruženo sobama i tremovima. Ovde su dečaci i muškarci vežbali rvanje, boks i skokove. Palestra je mogla da bude deo gimnasiona ili posebna zgrada u gradu.

Dečaci su učili sport kod trenera koji se zvao παιδοτρίβης. Treneri su nosili dug štap i njime pokazivali pogrešno postavljenu ruku ili nogu. Ponekad su se atletičari kretali uz muziku frule, jer su Grci voleli skladne i ujednačene pokrete.

Palestru u Olimpiji i danas možemo da posetimo. Sagrađena je u III veku p. n. e. U njenom dvorištu vežbali su rvači, bokseri i skakači, a tremovi oko nje služili su kao svlačionice. Pored nje nalazi se gimnasion u Olimpiji, iz II veka p. n. e. Bio je dug oko 220 metara, i tu su pre Igara vežbali trkači i bacači diska i koplja.

Grčki atletičari mazali su telo maslinovim uljem, ἔλαιον. Ulje su nosili u maloj bočici. U peskovitom dvorištu palestre prašina i znoj brzo su se lepili za nauljenu kožu.

Grci nisu imali sapun. Zato je posle vežbanja atletičar uzimao savijenu metalnu alatku, στλεγγίς, ili strigil. Prelazio je njome po rukama, nogama i leđima, i ulje se skidalo zajedno s prljavštinom i znojem. Zatim se prao vodom. Pronađeno je mnogo bronzanih strigila, i danas možeš da ih vidiš u muzejima.

Slikari vaza voleli su da prikazuju ove trenutke. Na vazama i peharima vidimo mlade atletičare kako sipaju ulje, stružu kožu ili se rvu dok ih trener posmatra. Ove slike nam pomažu da razumemo svakodnevni život u palestri.

Gimnasion nije bio samo za sport. Tu su se sastajali muškarci svih uzrasta da gledaju, ćaskaju i čuju novosti. U V veku p. n. e. mislioci i učitelji dolazili su u atinske gimnasione da razgovaraju s mladićima. U jednoj Platonovoj knjizi Sokrat se vraća iz rata i odmah odlazi u palestru, jer zna da će tamo naći prijatelje.

U IV veku p. n. e. Platon je podučavao u Akademiji, a njegov učenik Aristotel u Likeju. Oba su bila gimnasioni. Kasnije je reč γυμνάσιον mogla da znači i škola. U helenističko doba u gimnasionu su se obučavali ἔφηβοι, mladići iz grada.

Mnogi Grci su verovali da dobar ἀθλητής mora da vežba um isto kao i telo. To je jedan od razloga zašto se nazivi akademija, licej i gimnazija i danas koriste za škole u mnogim zemljama.