Atinska agora

Reč agora (ἀγορά) prvo je značila skup ljudi, a zatim mesto na kojem su se ljudi okupljali. U Atini je agora bila ravan, otvoren trg između tri brda: stene Akropolja, brda Areopaga i niskog brda koje se zvalo Kolonos Agoraios.

Ljudi su na ovom mestu živeli mnogo pre nego što je postalo trg. Početkom VI veka pre n. e., u vreme zakonodavca Solona (Σόλων), postalo je javni prostor za sve građane. Kameni stubovi označavali su njegove granice. Jedan od njih, iz oko 500. godine pre n. e., i danas nosi svoju poruku: „Ja sam granični kamen agore“. Na grčkom se takav kamen zove ὅρος.

Preko trga je prolazio važan put, Panatenejski put. Svake godine njime je do Akropolja išla velika povorka u čast boginje Atine. Blizu sredine trga stajao je oltar Dvanaestorice bogova. Atinjani su ga smatrali samim središtem svog grada: od njega su merili udaljenosti do drugih mesta.

Agora je bila i živa pijaca. Trgovci su izlagali robu na trgu i u zgradama oko njega. Glagol ἀγοράζω prvo je značio „provoditi vreme na agori“. Kasnije je počeo da znači „kupovati na pijaci“, a zatim jednostavno „kupovati“. Prodavati se govorilo πωλέω.

Neko je morao da pazi da niko ne vara. Atinjani su žrebom birali deset pijačnih nadzornika, ἀγορανόμοι: petoricu za grad i petoricu za luku Pirej. Filozof Aristotel piše da im je posao bio da spreče prodaju pokvarene ili lažne robe.

Oko trga su stajale dugačke zgrade koje su se zvale stoe (στοά). Stoa je bila natkriveni trem sa stubovima: dugačka dvorana, otvorena spreda, s nizom stubova. Tu su ljudi leti nalazili hlad i zaklon od kiše. Neke stoe imale su prodavnice. Srednja stoa, sagrađena u II veku pre n. e., služila je uglavnom za trgovinu. Između 159. i 138. godine pre n. e. pergamski kralj Atal II poklonio je gradu veliku stou na dva sprata, Atalovu stou.

Na agori je demokratija obavljala svoj svakodnevni posao. Duž njene zapadne strane stajale su najvažnije javne zgrade:

• Buleuterion (βουλευτήριον): sala za sednice Veća petstotine, βουλή. Veće je pripremalo nove zakone, o kojima je zatim raspravljala i glasala Narodna skupština svih građana.
• Tolos (θόλος): okrugla zgrada iz oko 470. godine pre n. e. Pedeset članova Veća, pritani, radili su tamo kao neka vrsta svakodnevne vlade.
• Spomenik heroja eponima: dugačko postolje s bronzanim kipovima deset heroja po kojima je nazvano deset fila (plemena) Atine.
• Kraljevska stoa (Στοὰ Βασίλειος): sedište službenika koji je bio zadužen za religiju i zakone.

Bogovi nikada nisu bili daleko. Na brdu iznad trga stoji hram Hefesta, boga vatre i obrade metala, i Atine. Sagrađen je u drugoj polovini V veka pre n. e. i stoji i danas. Mnogi ga zovu Tezejon, iako nije bio Tezejev hram.

Agora je bila i mesto za razmišljanje i razgovor. Pisac Ksenofont priča da je filozof Sokrat (Σωκράτης) svakog jutra odlazio na pijacu i provodio dan tamo gde je bilo najviše ljudi, razgovarajući sa svakim ko je hteo da ga sluša. Blizu ivice agore arheolozi su pronašli kuću obućara Simona, gde se, kako se priča, Sokrat sastajao sa svojim učenicima.

Oko sto godina kasnije, filozof Zenon (Ζήνων) iz Kitiona na Kipru podučavao je šetajući gore-dole po Šarenoj stoi (Στοὰ Ποικίλη), nazvanoj tako po svojim čuvenim slikama. Njegove sledbenike prozvali su „ljudima iz stoe“: stoicima.

Agoru su oštetili Persijanci 480/79. godine pre n. e., Rimljani u I veku pre n. e. i Heruli, narod sa severa, 267. godine n. e. Kasnije je postepeno napuštena, a preko nje su sagrađene kuće. Godine 1931. Američka škola klasičnih studija počela je da je iskopava. Moralo je da se sruši oko 400 savremenih zgrada. Od 1953. do 1956. Atalova stoa je obnovljena, i danas je u njoj muzej agore.