Tri učitelja za jednog dečaka
U Atini dečak nije imao samo jednog učitelja. Imao ih je tri, i svaki διδάσκαλος (učitelj) predavao je drugi predmet, često na drugom mestu. Roditelji su birali učitelje i plaćali ih. Nijedan zakon nije terao decu da idu u školu.
Γραμματιστής je učio decu γράμματα, slova. Učenik, μαθητής, učio je da čita, piše i računa. Zatim je čitao Homerove spevove i učio napamet duge odlomke. Spevovi su slavili hrabre junake, a dečaci je trebalo da postanu kao oni.
Κιθαριστής je predavao muziku. Na tom μάθημα (času) dečaci su učili da sviraju λύρα, liru, i da pevaju pesme slavnih pesnika. Grci su verovali da ritam i muzika čine čoveka mirnim i lepo vaspitanim.
Παιδοτρίβης je bio učitelj sporta. Na vežbalištu za rvanje, u παλαίστρα (palestri), dečaci su trčali, skakali, bacali disk i koplje i rvali se. Snažno telo bilo je deo dobrog vaspitanja.
Voštane tablice i put do škole
Svakog jutra jedan rob vodio je dečaka na časove. Zvao se παιδαγωγός, „onaj koji vodi dete”. Nosio je dečakove stvari, pazio kako se ponaša i vraćao ga kući. Nije bio učitelj, ali je ostajao uz dečaka ceo dan.
Da bi vežbali pisanje, učenici su koristili drvenu tablicu prekrivenu voskom. Oštrom pisaljkom urezivali su slova u vosak. Zagrejanim pljosnatim krajem ravnali su vosak, i tablica je ponovo bila spremna. Knjige su bile dugi svici papirusa, koji su se na grčkom zvali βιβλίον.
O atinskim školama mnogo znamo zahvaljujući oslikanim posudama. Čuvena čaša slikara Durisa, danas u jednom berlinskom muzeju, prikazuje časove. Jedan učitelj svira liru zajedno s učenikom. Drugi drži otvoren svitak s prvim rečima jedne pesme, dok je dečak recituje. Treći proverava pisanje na tablici jednog učenika. U uglu sedi pedagog i čeka.
Ko je išao u školu?
Škola je koštala, pa su najviše učili sinovi bogatih porodica. Filozof Platon je pisao da su najbogatiji dečaci najranije počinjali školu i najduže ostajali u njoj. Mnogi siromašni dečaci morali su da rade s ocem u polju ili u radionici, pa su učili mnogo manje.
Većina devojčica nije išla u školu. Ostajale su kod kuće i od majke učile da predu vunu, tkaju i vode domaćinstvo. U jednoj knjizi pisca Ksenofonta jedan čovek priča da njegova žena još nije imala petnaest godina kada su se venčali i da je vrlo malo znala o svetu.
U Sparti je bilo potpuno drugačije. Tamo je država uzimala svakog dečaka iz porodice kada napuni sedam godina. Dečaci su živeli zajedno u grupama i naporno vežbali da postanu vojnici. Učili su da slušaju, da budu snažni i da podnose glad i hladnoću. Ovo spartansko vaspitanje zove se ἀγωγή (agoge).
Od slobodnog vremena do prvih akademija
Grčka reč σχολή najpre je značila slobodno vreme ili odmor. Samo oni koji nisu morali da rade ceo dan imali su vremena da uče. Jedan berlinski muzej ovako objašnjava Durisovu čašu: dečaci nisu učili za neki zanat, kao njihovi plaćeni učitelji. Učili su da bi kao odrasli lepo provodili slobodno vreme, uz muziku, poeziju i dobar razgovor. Kasnije je σχολή značila i predavanje nekog učitelja, a zatim grupu učenika koji su ga slušali.
Posle dečačkih časova neki mladići su želeli da uče još. U V veku p. n. e. učitelji zvani sofisti putovali su od grada do grada i za novac učili veštinu govora. U IV veku p. n. e. filozof Platon je predavao u Akademiji, parku izvan Atine. Godine 335. p. n. e. njegov bivši učenik Aristotel otvorio je svoju školu, Likej. Njihova imena se i danas koriste za škole u mnogim jezicima.
Važni datumi
- 500–476 BCDuris oslikava čašu prizorima iz jedne atinske škole.
- 5th c. BCSofisti putuju od grada do grada i za novac podučavaju mladiće.
- 4th c. BCPlaton predaje u Akademiji i opisuje atinsko vaspitanje u dijalogu „Protagora”.
- 335 BCAristotel se vraća u Atinu i osniva svoju školu, Likej.
- 2nd c. ADReč σχολεῖον, „škola”, javlja se u Epiktetovim besedama.
Osam reči, nekad i sad
| Starogrčki | Grčki danas | Značenje |
|---|---|---|
| slobodno vreme (danas: fakultet) | ||
| rob koji je pratio dečake | ||
| učitelj | ||
| slova, čitanje i pisanje | ||
| učenik | ||
| čas, lekcija | ||
| knjiga (tada svitak) | ||
| lira |