Sofoklov Car Edip: sadržaj i teme

Car Edip je Sofoklova tragedija čija se radnja odvija u gradu Tebi. Kuga, λοιμός (stih 28), uništava useve, stada i ljude. Kralj Edip, slavan po tome što je oslobodio grad od Sfinge, poslao je Kreonta, brata svoje žene, da u Delfima pita Apolona šta treba činiti. Odgovor boga: ubica starog kralja, Laja, živi u zemlji i mora biti proteran ili platiti životom (96–101). Slepi prorok Tiresija najpre odbija da govori, a onda mu kaže u lice: ti si ubica (362). Edip misli da je to Kreontova zavera.

Da bi ga smirila, njegova žena Jokasta kaže da proroci ništa ne znaju: Laj je trebalo da umre od ruke svog sina, ali su ga razbojnici ubili na mestu gde se sastaju tri puta, a beba je ostavljena na planini vezanih članaka. Ali Edip se seća da je na takvom mestu ubio jednog starca (800–813). Glasnik iz Korinta donosi vest: Polib, koga je Edip smatrao ocem, umro je i nikada nije bio njegov pravi otac. Stari Lajev pastir biva primoran da kaže ostalo. Edip je sin Laja i Jokaste. Ne znajući to, ubio je oca i oženio se majkom. Jokasta se obesi. Edip uzima kopče s njene haljine i oslepljuje se (1268–1270). Moli za progonstvo, ali Kreont želi najpre da pita boga (1438–1439), i delo se završava time što je Edip vraćen u palatu.

Delo počiva na ironiji: onaj ko vidi ne zna ništa, a slepi zna sve. Edip vređa Tiresiju rečju τυφλός, slep: τυφλὸς τά τ᾽ ὦτα τόν τε νοῦν τά τ᾽ ὄμματ᾽ εἶ, „slep si i ušima, i umom, i očima“ (371). Tiresija upozorava da će traženi čovek postati τυφλὸς ἐκ δεδορκότος, slep pošto je video (454). Na kraju Edip sam sebi oduzima vid.

Čak i njegovo ime ima svoju ulogu. Glasnik mu kaže da potiče od njegovih probušenih članaka (1034–1036). Obično se objašnjava kao „otečena noga“, od οἰδέω, oticati, i πούς, noga, a istraživači u njemu čuju i igru reči sa οἶδα, znam. Edip sebe naziva ὁ μηδὲν εἰδὼς Οἰδίπους, „Edip koji ništa nije znao“ (397), onim koji je rešio zagonetku, αἴνιγμα, bez pomoći proroka. Delo nigde ne navodi tu zagonetku. Njen tekst potiče od kasnijih pisaca: kod Atineja (10.456b), po Asklepijadu, ona počinje rečima ἔστι δίπουν ἐπὶ γῆς καὶ τετράπον, a kod Apolodora (3.5.8) Edip daje odgovor, čovek: na četiri uda kao beba, na dva kao odrastao, sa štapom u starosti.

Čitaoci se odavno spore o čemu je ovo delo zaista. Svaka tema ispod polazi od grčkog teksta, a ne od gotovog odgovora.

• Sudbina ili slobodan izbor? Jedan χρησμός, proročanstvo, rekao je Laju da mu je μοῖρα da umre od ruke sina (711–713), a Apolon je rekao Edipu da će ubiti oca i oženiti se majkom (791–793). Ipak, Edip je taj koji beži iz Korinta, udara u gnevu, δι᾽ ὀργῆς (807), i vodi potragu. Na kraju kaže oboje: Apolon je doneo ove patnje, ali nijedna druga ruka nije udarila njegove oči: ἀλλ᾽ ἐγὼ τλάμων (1329–1331). Istraživači su i dalje podeljeni: Bernard Noks je, na primer, tvrdio da Edip deluje slobodno.
• Poverenje u proročanstva. Jokasta kaže da nijedan čovek nema veštinu proroka (708–709). Uplašeni hor peva ἔρρει δὲ τὰ θεῖα, vera nestaje (910). Zatim se svako proročanstvo ispuni.
• Vlast i sumnja. Edipa nazivaju τύραννος (514, 925), i ta reč ovde ne mora da znači okrutnog vladara: glasnik je koristi prosto za kralja. Danas je τύραννος samo okrutni vladar. Ipak, Edip brzo vidi zaveru protiv svog prestola (535).
• Aristotelov uzor. Poetika kaže da najlepše prepoznavanje, ἀναγνώρισις, dolazi zajedno s preokretom, περιπέτεια, „kao u Edipu“ (1452a). Edip pada ne zbog poroka, nego zbog neke ἁμαρτία (1453a), reči koja može da nagoveštava i grešku i krivicu, a rasprava o njoj se nastavlja.

Datum dela nije siguran. Samo dva Sofoklova dela imaju čvrst datum izvođenja, i ovo nije jedno od njih. Pošto počinje kugom, mnogi ga smeštaju neposredno posle kuge koja je pogodila Atinu 430. p. n. e. (Tukidid 2.47), s datumima od oko 429. do sredine 420-ih godina, ali to je samo zaključak. Antički učenjak Dikearh beleži da ga je pobedio Filokle, a P. Dž. Finglas napominje da to ne pomaže pri datovanju. Aristotel ga naziva prosto Οἰδίπους. Τύραννος se obično smatra kasnijim dodatkom, da bi se delo razlikovalo od Edipa na Kolonu.

Sigmund Frojd je pročitao priču na svoj način. U Tumačenju snova (1899, s datumom 1900) iskoristio ju je za svoju teoriju da malog dečaka privlači majka i da u ocu vidi suparnika. Izraz „Edipov kompleks“ prvi put se pojavljuje u članku iz 1910. Kritičari odgovaraju da za tu teoriju ima malo dokaza, a jedan esej Žan-Pjera Vernana iz 1967. nosi naslov „Edip bez kompleksa“. Samo delo daje čitaocima razlog da zastanu: Edip nema pojma ko su mu roditelji, i napušta Korint baš da bi pobegao od proročanstva (794–797).