Sportisti i sport u staroj Grčkoj

Sportista se zvao ἀθλητής. Ta reč pripada istoj porodici kao ἆθλος, takmičenje, i ἆθλον, nagrada. Sportista je, dakle, bio neko ko se takmičio za nagradu. I danas je grčka sportska zvezda αθλητής.

Na Olimpijskim igrama mogli su da se takmiče samo slobodni grčki muškarci i dečaci, a i njihovi roditelji su morali da budu slobodni. Dečaci su imali svoja takmičenja. Žene tu nisu mogle da se takmiče, ali su devojke u Olimpiji trčale svoje trke, Hereje. Pisac Pausanija priča o jednoj hrabroj majci. Obukla se kao trener da bi odvela sina na Igre.

Sportisti su vežbali u palestri i gimnaziji. Trkači i rvači su se takmičili nagi, s uljem na koži. Ulje su nosili u maloj okrugloj posudi, aribalu. Mnogi sportovi su nastali iz lova i rata. Koplje je, na primer, prvo bilo oružje.

U Olimpiji je u svakoj disciplini bio samo jedan pobednik, pa nije bilo srebrne medalje. Ovo su bili glavni sportovi:

• Trčanje. Najkraća trka, στάδιον, bila je u Olimpiji duga oko 192 metra. Ista reč je značila i stazu, a od nje potiče današnja reč στάδιο.
• Disk. Δίσκος je prvo bio od kamena, a kasnije obično od bronze. Neki su bili laki, za dečake, a neki teški, za muškarce. Oko 450. godine p. n. e. vajar Miron je napravio čuvenog bronzanog bacača diska. Original je izgubljen, ali su sačuvane rimske kopije od mermera.
• Koplje. Ἀκόντιον je bio drveni štap, otprilike visok kao sportista, a bacao se pomoću kožne petlje.
• Skok. Za ἅλμα su sportisti držali tegove, ἁλτῆρες, od oko 1,5 do 4 kilograma, i njihali ih da bi skočili dalje. Danas su αλτήρες bučice: reč se vratila u grčki preko francuskog.
• Borilački sportovi. To su bili rvanje, πάλη, boks, πυγμαχία, s kožnim kaiševima oko šaka, i grubi παγκράτιον, mešavina to dvoje.

Πένταθλον je imao pet disciplina: trčanje, skok, koplje, disk i rvanje. Stručnjaci još nisu sigurni da li je skok bio jedan ili ih je bilo više.

Na četiri najveće svetkovine nagrada je bila venac od lišća: divlja maslina u Olimpiji, lovor u Delfima, bor na Istmu i divlji celer u Nemeji. Danas se nagrada na grčkom kaže έπαθλο, od drevnog ἔπαθλον.

Druge igre su davale vredne nagrade. Na Panatenejama u Atini pobednici su dobijali velike oslikane posude s maslinovim uljem. Na tim posudama pišu reči ΤΟΝ ΑΘΕΝΕΘΕΝ ΑΘΛΟΝ, „sa igara u Atini“. I grad je mogao da nagradi svog pobednika. Plutarh kaže da je Solonov zakon davao 500 drahmi Atinjaninu koji pobedi u Olimpiji.

Neki sportisti su postali zvezde. Milon iz Krotona pobedio je u rvanju u Olimpiji šest puta, prvi put kao dečak. Pausanija kaže da niko nije mogao da mu otme šipak iz ruke, a ipak ga on nije gnječio. Leonida s Roda pobeđivao je u iste tri trke na četiri uzastopne Igre, od 164. do 152. godine p. n. e.: dvanaest venaca! Prema predanju, boksera Dijagoru s Roda nosila su na ramenima dva njegova sina pobednika. Kiniska iz Sparte, kraljeva kći, bila je prva žena koja je osvojila venac, jer su pobednički konji bili njeni.

Atina je imala svoj stadion za sportove Velikih Panateneja. Političar Likurg ga je sagradio oko 330. godine p. n. e., u udubljenju između dva brda. U početku su mu strane bile samo od zemlje. Oko 140. godine n. e. bogati Herod Atik platio je da ga oblože belim mermerom. Putnik Pausanija nazvao ga je čudom za oči: στάδιόν ἐστι λευκοῦ λίθου, „stadion od belog kamena“.

Kasnije je stadion napušten, a ljudi su njegov mermer odnosili za druge namene. Za Olimpijske igre 1896. godine ponovo je sagrađen, uglavnom novcem Đorđa Averofa. Vremena je bilo malo. Prema Fondaciji helenskog sveta, 1896. godine samo su prva četiri reda bila od mermera, a gornji redovi su bili od drveta obojenog u belo. Radovi na mermeru završeni su nekoliko godina kasnije. Godine 1896. trkač Spiros Luis pobedio je u maratonu i ovde stigao na cilj.

Stadion se i dalje koristi. U julu 2026. godine tu je održano takmičenje u skoku s motkom. Na grčkom se to kaže άλμα επί κοντώ, s drevnom rečju za skok. Iste godine počelo je prvo sistematsko čišćenje njegovog mermera posle 120 godina.